Kamberi: Srpski parlament je toksično okruženje, Vučić drži Srbiju dalje od EU

Priština, 05. januar 2026. 13:38

Srbija se nalazi u dubokoj političkoj krizi, dok predsednik Aleksandar Vučić opstaje na vlasti „uz pomoć veštačkog disanja“, kaže albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi. On upozorava da će 2026. godina biti izborna u Srbiji i da bi ti izbori mogli označiti kraj Vučićeve vlasti. Kamberi traži konkretniju podršku iz Prištine i zvanične Tirane, kao i proglašenje Preševske doline pitanjem od nacionalnog značaja za Kosovo.

Predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD), Šaip Kamberi, u intervjuu za KosovaPress govori i o institucionalnoj diskriminaciji Albanaca u Preševskoj dolini i riziku da u narednih nekoliko godina tri opštine ostanu bez albanskog predstavljanja u policiji i drugim institucijama.

On kaže da se državna diskriminacija Srbije prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nastavlja i da je „pažnja centralne vlasti uglavnom usmerena na opstanak na vlasti“.

„Mnogi su očekivali da će nakon godinu dana protesta vlast Aleksandra Vučića pasti. Međutim, on se i dalje održava, opstaje. Opstaje uz veštačko disanje, uvodeći Srbiju u jednu od najdubljih političkih kriza od 2003. godine, kada je ubijen tadašnji premijer. Došlo je do potpunog delegitimizovanja Vučićeve vlasti, jer dešavanja poslednjih dana pokazuju da njegova spoljna politika balansiranja, zasnovana na četiri stuba – Kini, Moskvi, Vašingtonu i Briselu – doživljava potpuni krah. To se jasno vidi nakon usvajanja Izveštaja o napretku za Srbiju za 2025. godinu, u kojem je Evropska unija iznela najozbiljnije primedbe do sada u vezi sa zastojem Srbije. Takođe, zakon koji su nedavno usvojile Sjedinjene Američke Države, a koji je potpisao predsednik Tramp, jasno govori o demokratskim nazadovanjima u Srbiji. Srbija je označena kao jedina zemlja na Balkanu koja beleži pad demokratije“, izjavio je Kamberi za KosovaPress.

Jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije smatra da će 2026. biti izborna godina u Srbiji i da će Vučić izgubiti vlast.

„Suočen sa unutrašnjom krizom, Vučić se sada suočava i sa spoljnom krizom. Sa velikom verovatnoćom, 2026. godina biće izborna u Srbiji. To će biti izbori prekretnice, ali je vrlo verovatno da će Vučić na tim izborima izgubiti vlast. Čak i ako pokuša da ih dobije uobičajenim manipulacijama, situacija će biti još teža, jer te izbore niko neće priznati – ni opozicija, ni studentski pokret, ni drugi segmenti društva. To bi Srbiju gurnulo u još dublju krizu. Ne možemo govoriti o stabilnosti ni u 2026. godini, što jasno pokazuje da Srbija neće imati ni vremena ni kapaciteta da se bavi procesom integracija“, dodaje on.

Predsednik Partije za demokratsko delovanje kaže da je potreban bolji politički organizovan pristup u Preševskoj dolini kako bi Albanci imali snažnije predstavljanje u Skupštini Srbije.

On očekuje veliku izlaznost birača na narednim izborima, zbog tri politička pola koja se takmiče u Srbiji.

„Koordinacija politika i podrška određenoj političkoj liniji u Preševskoj dolini mora biti mnogo konkretnija, kako iz Prištine, tako i iz Tirane, kako bismo se mobilisali. Fragmentacija političke scene ovde je ekstremna i dovodi do slabljenja naše političke pozicije i biračke snage. Ako izađemo sa dve liste, kao na prethodnim izborima, znamo da smo uspeli da obezbedimo jednog poslanika, dok je druga lista potpuno podbacila. Može nas čekati slična situacija ili možemo ponoviti uspeh iz 2020. godine i imati najmanje tri poslanika“, kaže Kamberi.

„Imamo situaciju u kojoj Kosovo, kao najmlađa država i najmlađa demokratija na Zapadnom Balkanu, nudi standarde za manjine kakve nema nijedna država u regionu, a mogu slobodno reći ni mnoge države u Evropi. Dok, s druge strane, tražeći za Srbe nešto što nije spremna da pruži manjinama na sopstvenoj teritoriji, Srbija primenjuje dvostruke standarde u oblasti prava manjina i to mora da prestane. Ne možemo se složiti s tim da Beograd finansira samo neki infrastrukturni projekat, dok mi ćutimo o našem predstavljanju u sudstvu i policiji, jer znamo kakve su posledice imale situacije kada je u policiji bilo malo ili nimalo Albanaca. Sa trenutnim trendom, imajući u vidu da Ministarstvo unutrašnjih poslova od 2016. godine ne zapošljava Albance u lokalnoj policiji, u narednih deset godina ostaćemo bez albanskih policajaca. To nas automatski vraća u period 1999–2000, kada nije bilo albanskih policajaca“, upozorava on.

Albanski poslanik u Skupštini Srbije traži od buduće Vlade Kosova da Preševsku dolinu proglasi pitanjem od nacionalnog značaja.

„Srbija je zainteresovana da odugovlači konačni sporazum sa Kosovom. Po mom mišljenju, postoji samo jedno rešenje – članstvo Kosova u NATO-u. Time bi se trajno zatvorilo pitanje granica i statusa Kosova na međunarodnoj sceni i ojačala bi se pozicija Kosova u borbi za prava svojih manjina u regionu. Ono što se očekuje jeste formiranje efikasne vlade u Prištini. Ko će je formirati zavisi od građana Kosova. Za nas je važno da Kosovo ima stabilnu vladu koja Preševsku dolinu neće stavljati na sedmo, osmo ili deseto mesto, već među glavne prioritete. Za nas je ključno da buduća vlada i parlament Kosova proglase Preševsku dolinu pitanjem od nacionalnog značaja i u skladu s tim grade politike prema nama. Ali to bi bilo nepotpuno bez uključenja vlade u Tirani“, kaže Kamberi.

Tokom prošle godine, Kamberi navodi da je izneo više predloga za zaštitu prava i sloboda manjina. Među njima su zahtevi da Preševo i Bujanovac dobiju tužilaštvo, s obzirom na to da se trenutno nalazi u Vranju, kao i Apelacioni sud. Kako kaže, institucije u Srbiji ove zahteve ignorišu.

„Parlament je godinama, posebno u poslednjih pet godina, toksično okruženje. To je ambijent u kojem apsolutnu većinu ima Vučić sa svojim satelitskim partijama, uključujući SPS i neke manje stranke, a uspeo je da pridobije i neke manjine, poput Mađara i dela Bošnjaka, da budu na njegovoj strani. U tim okolnostima, zajedno sa poslanicima SDA ili samostalno, pokrenuo sam nekoliko važnih inicijativa koje, nažalost, ne nailaze na razumevanje u zvaničnom Beogradu. Te inicijative nisu važne samo za unapređenje prava Albanaca, već i za ubrzanje procesa integracije Srbije u Evropsku uniju. Međutim, čini se da Srbija još nije spremna da napravi krupne korake ka članstvu u EU, jer sama produžava taj proces“, zaključuje on.