83 godine od završetka Bujanske konferencije koja je pozivala na samoopredeljenje

Priština, 2. januar 2026. 12:35

Bujanska konferencija započela je 31. decembra 1943. godine i završila se 2. januara 1944. godine, na kojoj je potpisana rezolucija kojom se Kosovu priznaje pravo na samoopredeljenje do otcepljenja i ostvarenje želje albanskog naroda na Kosovu za ujedinjenjem sa Albanijom.

Bujanska konferencija održana je od 31. decembra 1943. do 2. januara 1944. godine, kao reafirmacija novih okolnosti nastalih nakon Skupštine u Mukji, kao i kao rezultat neuključivanja Kosova i drugih albanskih krajeva pod vlašću bivše Kraljevine SHS. Konferencija je održana upravo kako bi se suprotstavila odlukama Druge sednice AVNOJ-a u Jajcu (29–30. novembar 1943) i neuključivanju Kosova kao samostalnog subjekta, koji je do tada bio predstavljen preko Crne Gore u ZAVNOJ-u.

Bujan je bio mesto okupljanja predstavnika dve nacionalnosti (Albanaca i Srba) koji su tražili sporazum radi sprečavanja daljih međuetničkih sukoba.

Sednica Konferencije održana je u kuli Salija Manija, bajraktara Krasnića, koja se nalazila u blizini baze Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Kosova i Oblasnog komiteta za Kosovo i Metohiju, gde je učestvovalo 49 delegata koji su predstavljali sve krajeve i društvene slojeve Kosova.

Među učesnicima bilo je komunista, nacionalista i drugih demokratskih patriota, predstavnika oružanih snaga, omladine i antifašističkog ženskog pokreta i drugih.

Na Konferenciji je učestvovalo 49 delegata koji su predstavljali narod Kosova i političke snage okupljene oko Antifašističkog narodnooslobodilačkog fronta Kosova. Konferencija je tri dana zaredom razmatrala probleme koji su proisticali iz borbe protiv okupatora.

Izabrano je predsedništvo od devet članova: Mehmet Hodža (predsednik), bivši prefekt Elbasana; Rifat Beriša (potpredsednik); Pavle Jovićević (potpredsednik); Đeladin Hana (član); Fadil Hodža (član); Hajdar Duši (član); Zekerija Redža (član); Milan Zečar (član) i Ali Šukrija (član).

Bujanska konferencija je donela završni dokument sa rezolucijom usvojenom na konferenciji, u kojoj se navodi:

„Kosovo i Metohija su oblast nastanjena većinom albanskim narodom, koji, kao i uvek, tako i danas, želi da se ujedini sa Albanijom. Formulisanje ovakvog stava, kako je rekao Hajdar Duši, oslanjalo se na same deklaracije KPJ i ZAVNOJ-a Jugoslavije, u kojima je priznat princip samoopredeljenja naroda do otcepljenja, kao osnovni princip Atlantske povelje, svečano proglašen od saveznika antifašističke koalicije.“

Dalje se u rezoluciji isticalo da je zajednička borba sa drugim narodima Jugoslavije protiv nacističkog okupatora i njegovih saradnika jedini put ka oslobođenju, u kojem će svi narodi, pa i albanski narod, imati mogućnost da se samoopredele o svojoj sudbini, sa pravom na samoopredeljenje do otcepljenja.

„Garancija za to su Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i Narodnooslobodilačka vojska Albanije, sa kojom je tesno povezana. Pored toga, za to garantuju i naši veliki saveznici – Sovjetski Savez, Engleska i Amerika (Atlantska povelja, Moskovska i Teheranska konferencija). Kosovo i Metohija su oblast koja je u najvećem delu naseljena albanskim stanovništvom, koje, kao i uvek, i danas želi da se ujedini sa Albanijom. Stoga smatramo svojom dužnošću da ukažemo na pravi put kojim treba da ide albanski narod kako bi ostvario svoje težnje. Jedini put za ujedinjenje sa Albanijom za Albance Kosova i Metohije jeste zajednička borba sa drugim narodima Jugoslavije“, navodi se u rezoluciji.

Godine 1946. Tito je izjavio američkoj agenciji Associated Press da će Kosovo i druge albanske teritorije biti vraćene Albaniji.

Vođa bivše Jugoslavije, Josip Broz Tito, obećao je Enveru Hodži 1946. godine da će vratiti Kosovo i druge albanske teritorije koje su se nalazile u sastavu jugoslovenske federacije.

Srpske novine „Pravda“ pišu da je Tito 1946. godine zamalo „poklonio“ Hodži Kosovo i Metohiju, ali i druge albanske teritorije.

Malo je poznato svetskoj javnosti da je bivši jugoslovenski lider otvoreno izjavio da će Kosovo i druge teritorije sa albanskom većinom biti vraćene Albaniji, prenosi list „Šekuli“ pisanje srpskih novina.

„Ako komunisti dođu na vlast u Albaniji, ona (Kosovo) može biti pod jurisdikcijom Tirane“, izjavio je tada jugoslovenski lider za Associated Press.

„Šef albanske države, Enver Hodža, uvek je govorio da mu je maršal Tito krajem juna 1946. godine obećao da će Kosovo i druge teritorije sa albanskom većinom biti deo Albanije. Međutim, tim izjavama nije pridavana posebna pažnja, jer su odnosi između Tirane i Beograda uvek bili napeti“, piše dalje srpski list.

Desna ruka Tita, Edvard Kardelj, prema nekim teorijama zavere, tokom svoje posete Moskvi navodno je rekao Staljinu da će Kosovo biti dato Albaniji, kao rezultat njihove borbe protiv okupatora i njegovih saradnika.