U 2025 godini, posmrtni ostaci osoba osumnjičenih za nestale tokom rata pronađeni su na 16 lokacija

Priština, 27. decembar 2025 12:47

Tokom 2025. godine, na Kosovu su završena iskopavanja na 32 lokacije gde su pronađene osobe osumnjičene za nestale tokom poslednjeg rata. Od toga, posmrtni ostaci pronađeni su na 16 lokacija, u 15 slučajeva nije ništa pronađeno, dok je u jednom slučaju procenjeno da lokacija nije od interesa, saopštila je Vladina komisija za nestala lica tokom predstavljanja svog godišnjeg izveštaja o radu u subotu.

Međutim, ove godine, glavni izazov u ​​rasvetljavanju sudbine nestalih lica ostao je nesaradnja Srbije, uključujući odbijanje da pruži verodostojne informacije i otvori arhive vezane za masovne grobnice počinjene tokom rata na Kosovu.

Predsednik Vladina komisije za nestala lica, Andin Hoti, izjavio je da je, uprkos sporazumima postignutim u Briselu, Srbija povukla svoj sporazum, zahtevajući promenu mandata.

„Nastavljamo da se suočavamo sa ozbiljnim izazovima u razjašnjavanju sudbine nestalih lica. Glavni izazov ostaje nevoljnost Srbije da sarađuje, da pruži verodostojne informacije i da otvori poverljive arhive, što stalno zahtevamo u Briselu i na bilateralnim ili multilateralnim sastancima“, rekao je Hoti.

Podsetio je da su u Briselu postignuta dva sporazuma: deklaracija o nestalim licima 2023. godine i formiranje Zajedničke komisije krajem 2024. godine, o čemu su se dogovorile obe zemlje. Međutim, Srbija je odbila da učestvuje na tri sastanka koje je sazvala Evropska unija – u januaru, junu i septembru ove godine.

Prema Hotijevim rečima, Srbija sada traži preformulisanje mandatnih obaveza, jer se ne slaže sa tačkom koja obavezuje vođu procesa da obavesti 27 zemalja članica EU u slučaju nerade ili nepružanja informacija od bilo koje strane.

„Ovo je pokušaj izbegavanja odgovornosti i mi na to nećemo pristati. Nastavićemo da vršimo pritisak na Srbiju da otvori klasifikovane arhive, za koje verujemo da sadrže podatke o sudbini 1.571 osobe koje se još uvek vode kao nestale“, naglasio je Hoti.

Poseban izazov, prema njegovim rečima, predstavljala je lokacija Kožle u Srbiji, gde su iskopavanja dozvoljena tek nakon kontinuiranog pritiska sa kosovske strane. Međutim, radove su srpske vlasti nekoliko puta prekidale, uz opravdanje nedostatka tehničkih kapaciteta, a tehnička pomoć sa Kosova takođe nije bila dozvoljena.

„Na ovoj lokaciji se sumnja na masovnu grobnicu, ali iznad nje se nalazi deponija otpada debljine preko 15 metara, nastala od 1999. godine. Uklanjanje ovog otpada zahteva rad i volju, što nažalost ne vidimo na srpskoj strani“, dodao je Hoti.

On je naglasio da su za ovu godinu iskopavanja u Kožlama definitivno obustavljena i da još nije određen datum za njihov nastavak.