Dijalog Kosovo–Srbija, Server: Kosovo treba da nastavi da kao glavni cilj ima međusobno priznanje

Priština, 23. decembar 2025. 08:09

Potpisivanje Akta o odbrani od strane predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, vratilo je Kosovo u fokus političke debate u Vašingtonu. Uključivanje Kosova u ovaj dokument, kao i reafirmacija međusobnog priznanja kao osnove za konačni sporazum sa Srbijom i protivljenje teritorijalnim podelama po etničkim osnovama, tumače se kao pozitivan signal za kontinuitet američke podrške.

Međutim, prema rečima američkog eksperta za Balkan Danijela Servera, ovu formulaciju treba čitati sa velikim oprezom.

Prema Serveru, uključivanje ovakvog jezika nije nužno izraz snažnog političkog konsenzusa u SAD, već pre reakcija na intenzivne napore lobista koji nastoje da promene tradicionalnu američku politiku prema Kosovu.

„Iako mi se dopada jezik koji je Kongres usvojio, bila bi greška tumačiti ga kao nedvosmisleno pozitivan znak. Razlog zbog kojeg je ovaj jezik uključen jeste to što lobisti intenzivno rade na preokretanju tradicionalne politike SAD, koja favorizuje suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, kao i međusobno priznanje sa Srbijom. Ovo je pokušaj da se lobisti blokiraju i to će funkcionisati do određene tačke. Ali predsednik ima gotovo stoprocentna ovlašćenja u spoljnoj politici i Tramp smatra takva ograničenja dosadnim. Ne mogu da vam obećam da će on poštovati jezik predviđen zakonom“, rekao je Server.

On je ocenio da je Kongres pokušao da uvede neku vrstu „kočnice“ idejama koje su u suprotnosti sa principom suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, ali je upozorio da je ta zaštita ograničena.

Što se tiče dijaloga Kosovo–Srbija, Server je rekao da Kosovo treba da nastavi da kao glavni cilj ima međusobno priznanje, ali je izrazio skepticizam da ovaj zakon taj cilj čini dostižnijim nego ranije.

I u pogledu evroatlantske perspektive, Server je bio rezervisan. Ukazao je da je Trampova administracija pokazala neprijateljski stav prema Evropskoj uniji i da nije bila naklonjena proširenju NATO-a, što čini nejasnom stvarnu podršku članstvu Kosova u tim strukturama.

„Kosovo uvek treba da teži međusobnom priznanju. Ali nemam nijedan razlog da verujem da je to danas verovatnije nego pre potpisivanja zakona. Takođe, nemam nijedan razlog da verujem da će administracija podržati članstvo Kosova u EU ili NATO-u. Strategija nacionalne bezbednosti predsednika je neprijateljska prema EU. On nije bio zagovornik proširenja NATO-a. Glavna poenta ovde je blokiranje ili usporavanje promena u američkoj politici koje mogu biti štetne po Kosovo. Postoje ljudi koji guraju te promene. Njihovo blokiranje zahteva stalnu budnost“, naglasio je on.

Prema Serveru, glavna bitka se vodi iza kulisa, između lobiranja i različitih interesa, i zahteva kontinuiranu pažnju institucija i kosovske diplomatije kako bi se zaštitili interesi zemlje.

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je prošlog četvrtka Zakon o odbrambenoj politici u vrednosti od skoro 1 bilion dolara, u koji je uključeno i Kosovo. Dokument od preko 3.000 stranica ističe strateški značaj Kosova kao dela Zapadnog Balkana i reafirmiše posvećenost SAD miru, stabilnosti, demokratiji i ekonomskom razvoju u regionu.

Poseban odeljak posvećen je odnosima između Kosova i Srbije. Strane se podstiču na sprovođenje Briselskog sporazuma postignutog 27. februara 2023. godine, pri čemu se isključuje ideja promene granica na Balkanu.

Nakon ostvarenog napretka u dijalogu, SAD su navele mere koje mogu preduzeti, uključujući angažman na sporazumu u čijem je središtu međusobno priznanje, kao i uspostavljanje strateškog dijaloga Vašingtona sa Kosovom i Srbijom.

Zakonom je predviđena kontinuirana podrška demokratskim reformama i vladavini prava na Zapadnom Balkanu, ekonomskom razvoju, povećanju investicija i jačanju institucija.