Barikade u “Rudaru” i „Čaciland“: Manipulacija koja se prodaje kao patriotizam

Priština, 21. decembar 2025. 14:03

Na prvi pogled, barikade u selu Rudar na severu Kosova u decembru 2022. godine i takozvani „Čaciland“ u Beogradu – kamp pristalica Vučića – deluju kao potpuno različiti događaji. Jedan je povezan sa bezbednosnom krizom, dok je drugi deo unutrašnje političke situacije u Srbiji.

Međutim, suština oba slučaja je gotovo ista: politički organizovana manipulacija, maskirana kao spontani ustanak naroda. Barikade u Rudaru nisu nastale iz volje lokalnog stanovništva, već su korišćene kao sredstvo političkog pritiska, po naređenjima i interesima onih koji nisu stajali satima na hladnoći. Građani su mobilisani, usmeravani i ostavljeni bez ikakve odgovornosti od strane onih koji su ih postavili u prvu liniju.

Isti obrazac vidljiv je i u Beogradu, gde kamp „Čaciland“ ne predstavlja autentično studentsko ili građansko pokretanje, već orkestriranu sliku otpora, pažljivo kontrolisanu i sa političkim interesom. U oba slučaja, cilj nije rešavanje stvarnih problema, već stvaranje utiska moći, opasnosti i navodne podrške naroda.

Zajednička tačka je da posledice nikada ne snose organizatori. Kada kamere odu, barikade se uklone, a performansi završe, građani ostaju sa strahom, pritiskom, pravnim rizikom i težim životom.

U međuvremenu, politički nalogodavci nastavljaju sa novim krizama i „spontanim“ okupljanjima. Kako u Rudaru, tako i u Beogradu, cilj je isti: sakriti stvarne probleme građana, usmeriti energiju ka kontrolisanom haosu i prebaciti odgovornost sa sebe na narod. Razlika je samo u scenografiji; metode i nalogodavci su isti.

Pitanje koje ostaje je kakve će posledice ove performanse imati na obične građane koji se ne slažu sa orkestriranim akcijama.

Da bi bolje razumeli sličnosti i razlike između dve situacije, portal Veritasinfo razgovarao je sa građanima koji su učestvovali u događajima u Rudaru i koji poznaju situaciju u Beogradu. Bojan Kostić iz Zvečana rekao je za portal Veritasinfo da ne vidi nikakvu razliku u situaciji. „Ne vidim nikakvu razliku. Za mene je apsolutno isto“, ističe Kostić, a na pitanje da li veruje da će „Čaciland“ biti uklonjen, dodaje: „Verujem da hoće.“

S druge strane, Miloš Jovanović iz Severne Mitrovice naglašava određene razlike. Na pitanje da li vidi neku sličnost između barikade u Rudaru i Čacilenda u Beogradu, kaže da je sličnost velika, ali da postoji i razlika:
„Sličnost je velika, ali postoji i razlika.
Sličnost leži u činjenici da su ljudi u Čacilendu i oni koji su bili u Rudaru, u suštini, manje-više isti ljudi koji su do juče bili na Kosovu, a potom, nakon svih ovih dešavanja, otišli u Beograd. Isti princip je bio u Rudaru i isti je sada u Beogradu. U Čacilendu i u Beogradu, ljudi su plaćeni, plaćeni po danu rada, dok oni koji su bili u Čacilendu u Rudaru, u tim šatorima, kada su bojkotovali mere i različite situacije, nisu bili plaćeni. Oni su ili nasilno dovođeni da budu tamo, provodeći celu noć, ne samo muškarci, već i žene. Postojao je i određeni stepen patriotizma kod tih ljudi, i to je bio jedan od glavnih podsticaja. Princip je bio isti: svi ti ljudi su, na jedan ili drugi način, bili primorani da budu u tim šatorima da ispune normu koja im je određena od strane nadređenih ljudi.“

Što se tiče ličnih motiva, Jovanović dodaje:
„Da, bilo je pojedinaca koji su tamo bili samo zbog fotografija ili intervjua. Potom bi išli kući, ili prolazili kroz Rašku, ili u Beograd, gde su morali da se fotografišu pretvarajući se da su patriote i veliki borci za narod. Svi znate za te barikade koje su postavljene i uticaj koji su imale na lokalnu zajednicu. Nakon svih ovih događaja na severu, ostalo je samo malo onih koji primoravaju narod, ali oni ne bore za narod, već za politiku i svoje interese“, kaže Jovanović za portal Veritasinfo.

Analiza ovih događaja pokazuje da barikade u Rudaru i performans „Čacilenda“ predstavljaju više od protesta: to su politički instrumenti u kojima se građani koriste kao sredstvo za ostvarivanje skrivenih ciljeva, dok oni koji orkestriraju događaje ostaju izvan rizika i odgovornosti.

Audio-intervju sa Milošem Jovanovićem iz Severne Mitrovice