Zakon SAD-a koji je srušio „neutralnost“ naslova u Srbiji

Priština, 20. decembar 2025.

Kada američki zakon „uznemiri” Beograd: ironija izveštavanja srpskih medija o NDAA-u
U Srbiji, Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane Sjedinjenih Američkih Država (NDAA) nije dočekan s entuzijazmom. Ne zbog rekordnog budžeta američke odbrane, niti zbog globalnih prioriteta Vašingtona, već zato što se u ovom zakonu Kosovo pojavljuje ne kao problem, već kao partner, dok se odnos Kosovo–Srbija pominje jezikom koji Beograd tradicionalno teško prihvata: uzajamno priznanje i sporazum bez igara oko granica.

Srpski mediji, umesto da zakon tretiraju onakvim kakav jeste — kao američki strateški dokument — odlučili su da ga čitaju kroz lupu političke anksioznosti. Naslovi su bili ispunjeni rečima poput „pritisak”, „američki interes”, „zahtevi prema Srbiji”, dok je ono što nije dovoljno naglašeno činjenica da se Kosovo pominje kao deo zapadne bezbednosne arhitekture, a ne kao otvoreno ili sporno pitanje.

Ironija je upravo u tome: godinama su mediji u Srbiji insistirali da je dijalog sa Kosovom „statusno neutralan” proces. Međutim, čim jedan američki zakon jasno pomene normalizaciju sa uzajamnim priznanjem, neutralnost nestaje iz naslova i zamenjuje je alarm.

Umesto analize, deo medija je izabrao dramatizaciju. Umesto pitanja zašto SAD vide Kosovo kao strateškog partnera, pokrenuta je zabrinutost zašto se Srbija „ponovo suočava sa pritiskom”. U tom narativu, Srbija ostaje večito pod pritiskom, dok se Kosovo, čak i kada se pominje kao saveznik SAD-a, tretira kao „pitanje”, a ne kao konsolidovana politička realnost.

Još je značajnija selektivna tišina: zakon govori o sprovođenju sporazuma, regionalnoj stabilnosti i odbacivanju teritorijalnih podela — ali se te tačke retko vide kao garancija stabilnosti, a češće kao „ograničenje manevarskog prostora” za Beograd. Ironično, ono što je za Zapad stabilnost, u pojedinim srpskim medijima predstavlja se kao problem.

Na kraju, izveštavanje srpskih medija o NDAA-u više govori o strahu od stvarne normalizacije nego o samom zakonu. Jer zakon ne donosi ništa novo: on samo jasno zapisuje ono što je već dugo jasno u praksi — da je Kosovo deo zapadne bezbednosne ose, a da odnosi sa Srbijom ne mogu zauvek ostati u sivoj zoni nepriznavanja.

I možda je upravo to razlog zašto zakon nije dobro dočekan: ne zato što ugrožava Srbiju, već zato što primorava medije da sagledaju realnost bez nostalgičnih filtera.