Kosovo u fokusu američke odbrane

Priština, 20. decembar 2025.

Jedna od važnih tačaka Zakona o odbrambenoj politici koji je potpisao predsednik SAD Donald Tramp jeste zvanični stav Kongresa SAD o dijalogu između Kosova i Srbije. On poziva na hitan napredak u Aneksu o sprovođenju Ohridskog sporazuma između Kosova i Srbije, potvrđuje da konačno rešenje mora biti zasnovano na međusobnom priznanju i protivi se svakoj ideji o teritorijalnoj podeli, razmeni ili reviziji granica na etničkoj osnovi.

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je Zakon o odbrambenoj politici vredan skoro bilion dolara, koji uključuje i Kosovo. Dokument od preko 3.000 stranica naglašava strateški značaj Kosova kao dela Zapadnog Balkana i potvrđuje posvećenost SAD miru, stabilnosti, demokratiji i ekonomskom razvoju u regionu. Kosovo se pominje kao jedna od šest ključnih zemalja na Zapadnom Balkanu, gde je njegova stabilnost direktno povezana sa evropskom bezbednošću i strateškim interesima SAD.

Poseban odeljak je posvećen odnosima između Kosova i Srbije. Strane se podstiču da sprovedu Briselski sporazum postignut 27. februara 2023. godine.

„Sporazum o Mapi puta ka normalizaciji odnosa, koji su Kosovo i Srbija postigli 27. februara 2023. godine, uz posredovanje Evropske unije, predstavlja pozitivan korak napred u unapređenju normalizacije između dve zemlje; (2) Srbija i Kosovo trebalo bi da teže da postignu neposredni napredak u vezi sa Aneksom o implementaciji sporazuma na koji se odnosi stav (1)“, navodi se u dokumentu.

Kada se postigne napredak u dijalogu, SAD su navele akcije koje bi mogle preduzeti između strana, a u istom pasusu se pominje i međusobno priznavanje.

„Kada se postigne dovoljan napredak u vezi sa Aneksom o implementaciji, Sjedinjene Države bi trebalo da razmotre unapređenje inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa sa obema zemljama, što može da uključi – (A) uspostavljanje bilateralnih strateških dijaloga sa Kosovom i Srbijom; i (B) unapređenje konkretnih inicijativa za produbljivanje ekonomskih i investicionih veza sa obema zemljama; i (4) Sjedinjene Države bi trebalo da nastave da podržavaju konačni sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije, zasnovan na međusobnom priznavanju“, navodi se.

Ovaj zakon isključuje podršku bilo kojoj ideji koja bi dovela do promene granica Zapadnog Balkana.

„Politika Vlade Sjedinjenih Država je (1) da ne vodi nikakvu politiku koja promoviše teritorijalne razmene, podelu ili druge oblike revizije granica zasnovane na etničkoj pripadnosti na Zapadnom Balkanu kao sredstvo rešavanja sporova među državama regiona; i (2) da podržava pluralističke demokratije u zemljama Zapadnog Balkana kao način da se spreči povratak etničkih sukoba koji su nekada karakterisali region“, navodi se u dokumentu. „Kontinuirani mir, stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu direktno su povezani sa mogućnostima za demokratski i ekonomski napredak koje se nude građanima ovih šest država.“

Sjedinjene Američke Države takođe podržavaju širenje NATO-a na Zapadnom Balkanu, uključujući i perspektivu članstva Kosova u Alijansi, kao i članstvo u EU.

Zakon predviđa kontinuiranu podršku demokratskim reformama i vladavini prava na Zapadnom Balkanu, ekonomski razvoj, povećana ulaganja i jačanje institucija.

Kosovo je takođe uključeno u regionalni okvir mera za praćenje i suzbijanje zlonamernog ruskog i kineskog uticaja na Zapadnom Balkanu. Zakon podržava povećanu pomoć SAD za sajber bezbednost, od koje Kosovo takođe ima koristi.

U dokumentu se takođe pominje zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji.

„Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji, uključujući i konačni izveštaj Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koji je utvrdio „nepravedne uslove“ za izbore; utvrdio „brojne proceduralne nedostatke, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja bezbednosti birača i brojne slučajeve grupnog glasanja“; i naveo da „glasanje treba ponoviti“ na nekim biračkim mestima“, navodi se u dokumentu.

Dalje se pominju studentski protesti nakon urušavanja krova u Novom Sadu, gde je poginulo 15 ljudi, i optužbe vlasti protiv demonstranata, opozicije i civilnog društva.

„Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe je primetila da su srpski zvaničnici optužili uglavnom mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo za „pokušaj svrgavanja vlade“, uznemirujuća optužba koja ugrožava bezbednost važnih elemenata srpskog društva“, piše se.

Sveobuhvatni zakon utvrđuje sve, od toga koliko brodova, aviona i raketnih sistema SAD kupuju, preko povećanja plata za vojnike, do načina rešavanja geopolitičkih pretnji. To je kompromis, koji kombinuje odvojene mere koje su usvojili Predstavnički dom i Senat, a oba kontrolišu republikanci.

Zakon takođe uključuje nekoliko odredbi za jačanje bezbednosti u Evropi.

Tramp je kritikovao jačanje evropske bezbednosti, tvrdeći da saveznici treba sami da plate za to. Njegova nedavno objavljena strategija nacionalne bezbednosti se smatra prijateljskom prema Rusiji, neprijateljskom prema Evropskoj uniji i ponovnom procenom odnosa SAD sa kontinentom.

Zakon predviđa 800 miliona dolara Ukrajini – 400 miliona dolara u svakoj od naredne dve godine – kao deo Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, koja plaća američkim kompanijama za oružje za ukrajinsku vojsku.

Zakon o odbrani takođe ovlašćuje Inicijativu za bezbednost baltičkih zemalja i predviđa 175 miliona dolara za podršku odbrani Letonije, Litvanije i Estonije. Takođe ograničava mogućnost Ministarstva odbrane da smanji broj američkih snaga u Evropi na manje od 76.000 i zabranjuje američkom evropskom komandantu da se odrekne svoje titule vrhovnog komandanta NATO-a.

Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon o odbrambenoj politici vredan skoro bilion dolara, uprkos odredbama koje je uveo Kongres, a koje pružaju novu pomoć Ukrajini i ograničavaju njegovu mogućnost da smanji učešće SAD u evropskoj odbrani.

Zakon o nacionalnoj odbrani iz 2026. godine odobrava rekordnih 901 milijardu dolara godišnje vojne potrošnje, 8 milijardi dolara više nego što je Tramp tražio.