Vrhovni sud ne dozvoljava sertifikaciju sestre Donike Kadaj u bosanskoj partiji VAKAT: To bi stvorilo opasan presedan.

Priština 19 December 2025 15:44

Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu žalbu političkog subjekta Koalicija Vakat, potvrdivši odluku Izbornog panela za žalbe i prigovore (PZAP) u vezi sa sertifikacijom kandidatkinje Ene Kadaj-Krasniqi.

Koalicija Vakat je podnela žalbu Vrhovnom sudu Kosova, osporavajući zakonitost odluke PZAP-a i tražeći da KZK (Centralna izborna komisija) obavezno sertifikuje kandidatkinju Enu Kadaj-Krasniqi na izbornoj listi za izbore 28. decembra.

Sud je ocenio da tvrdnja kako kandidat za poslanika može kandidovati za zastupanje zajednice za koju Ustav i zakon predviđaju garantovana mesta, isključivo na osnovu etničkog porekla po majci, nije u skladu sa ustavnim poretkom Kosova i međunarodnim standardima zaštite manjina.

„Dozvoljavanje kandidature za garantovana mesta samo na osnovu porodičnog porekla bilo bi protivno i duhu Ustava Republike Kosovo, kao i standardima Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, jer bi moglo dovesti do zloupotrebe afirmativnih mera i ugroziti autentično predstavljanje zajednica koje nisu većinske“, navodi se u saopštenju.

Sud takođe ističe da bi takva praksa stvarala opasan presedan, pretvarajući etničku pripadnost u privremeni politički instrument, umesto da se tretira kao ustavna kategorija vezana za stvarni identitet zajednica.

„U konkretnom slučaju kandidatkinja Ena Krasniqi na listi političkog subjekta Koalicija Vakat nije dostavila nikakav konkretan dokaz koji bi pokazao njenu stvarnu povezanost sa tom zajednicom ili doprinos njenoj dobrobiti. U odsustvu bilo kakvog dokaza o kontinuiranom društvenom, kulturnom, političkom ili institucionalnom angažmanu u zaštiti i unapređenju interesa te zajednice, tvrdnja o zastupanju ostaje deklarativna i bez činjenične osnove.“

„Neodobravanje sertifikacije u ovom slučaju ne uskraćuje kandidata za pravo na izbor u opštem smislu člana 45, jer mu nije zabranjeno učešće na izborima, već mu se samo onemogućava kandidatura u okviru posebnog ustavnog mehanizma rezervisanog za određenu kategoriju subjekata, odnosno za članove odgovarajuće zajednice. Takva razlika ne predstavlja diskriminaciju niti neopravdano ograničenje biračkog prava, već je direktna posledica primene ustavnih odredbi koje predviđaju afirmativne mere za zajednice koje nisu većinske“, navodi se u saopštenju.