Svedok: Video sam Žarka sa još nekolicinom u žutom džipu kako ide ka kući mog oca, nakon čega su se čuli pucnji

Priština, 19. decembar 2025. 06:52

Pred Osnovnim sudom u Prištini, na suđenju dvojici optuženih za ratne zločine, Momiru Pantiću i Žarku Zariću, u četvrtak je saslušan svedok Fljamur Redžaj, koji je ispričao strahote marta 1999. godine u selu Lubozhda kod Istoka, kada su srpske policijske snage masakrirale pet albanskih civila, među kojima i njegovog oca.

Svedok Redžaj je naveo da je tokom rata na Kosovu 1998–1999. bio kod kuće kada su ih srpski policajci isterali iz kuće, prenosi „Betimi per Drejtesi“.

„Početkom marta ’99. došli su i rekli nam da imaju naređenje odozgo da napustimo kuće i to što pre“, izjavio je Redžaj.

Kazao je da je njegova porodica napustila kuću i da su dve noći i dva dana boravili u mestu „Vada e Kronit te Keq“ u Vodici, potom su se preselili u „Luget e Medha“, a zatim u Vrelle.

Njegov otac je, prema rečima svedoka, ostao u kući sa još četiri osobe. Redžaj je ispričao da se posle dva-tri dana vratio da uzme hranu za malu decu i da je zatekao oca živog, koji mu je dao novac i hranu.

Nakon nedelju dana, Redžaj je izjavio da se ponovo vratio kako bi oca odveo u Vrelle, ali je bio sprečen pucnjavom iz Lubozhde prema planini Gradina.

„Vratio sam se kod oca, pa sam se povukao ka Godinci, prema planini“, rekao je on.

Odatle je, kako tvrdi, video žuti džip „Land Rover“ parkiran u Lubozhdi e Banit, sa četiri do pet osoba.

„Pratio sam ko ulazi i tamo sam video Žarka kako ulazi u vozilo. Nisu se mogli jasno raspoznati jer su bili u policijskim uniformama i krenuli su nizbrdo…“, izjavio je svedok.

Prema njegovim rečima, osobe u džipu bile su naoružane automatskim oružjem. Dodao je da se potom džip uputio ka kući njegovog oca, gde su se čuli pucnji. Nakon toga, svedok je naveo da je kuća zapaljena i da je mrak već padao.

„Posle se digao dim iz kuće sve dok nije pao mrak. Kada su zapalili kuću, taj džip se vratio odozdo i u Pallačevu, kod Danija u centru, pucali su iz zabave“, rekao je Redžaj.

Svedok je naveo da je ostao u planini do mraka, a zatim se vratio kući sa još tri-četiri osobe, gde je zatekao ubijenog oca i još četvoricu: I., Š., Z. i R.

„Kuća je još gorela. Izašli smo u Vrelle, ostali smo tamo celu noć i ceo naredni dan, a potom smo ih sahranili ispred kuće i ponovo otišli ka Ljugat e Mëdha“, izjavio je svedok.

Tužilac Armend Zeneljaj pitao je svedoka da li je paljenje kuće izvršeno istog dana kada je video džip i optuženog Zarića.

Svedok je dodao da tog dana nijedna druga kuća nije bila zapaljena, osim kuće njegovog oca u kojoj su se nalazile žrtve, te da je pet osoba ubijeno i zapaljeno – među njima i njegov otac.

Na pitanje ko se sumnjiči da je izvršio delo, naveo je Ratka Ristića.

„Delo su izvršili, kako su govorili i Romi, Ratko Ristić. Kada je Ratko dolazio u Lubozhdu, Romi su pričali da je stalno imao krvave ruke i da je govorio: ‘Dok ne uklonim sve Albance, ruke ne perem, jedem hleb njima’“, izjavio je Redžaj.

Osim tog dana, rekao je da je optuženog Žarka Zarića video i posle rata, dok ga pre rata nije viđao, osim u slučaju u Lubozhdi.

Za optuženog Momira Pantića, svedok je naveo da ga je viđao i pre i posle rata, te da ga je poznavao kao šefa policije – „načelnika“.

„Poznavao me je, poznavao je mog oca. Kada bi neko umro, odlazili smo jer nismo učinili ništa loše. Malo pre rata odveo je mog strica i rekao da će ga ispitati“, rekao je on, dodajući da su kasnije njegovog strica pretukli Pantićev sestrić i sin „Bojke“.

Za Ratka Ristića svedok je rekao da je bio vozač autobusa.

„Glavni je bio Žarko za Lubozhdu, jer je bio školovan i ranije policajac“, izjavio je.

Po izlasku iz sudnice, optuženi Momir Pantić obratio se svedoku Fljamuru Redžaju rekavši: „Pozdravi kući“.

Redžaj mu je odgovorio: „Nemam kome, otac mi je mrtav“, na šta je Pantić uzvratio: „Imaš, imaš brata i sestru“.

Prema optužnici koju je 1. septembra 2024. godine podiglo Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (PSRK), bivši glavni načelnik policijske stanice u Istoku, Momir Pantić, i bivši policajac Žarko Zarić terete se da su u saizvršilaštvu počinili krivično delo „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“.

Prema optužnici, do koje je došao „Betimi per Drejtesi“, dana 19. maja 1999. godine u selu Dubrava, tačnije u zatvoru Dubrava, nakon NATO bombardovanja u kojem su stradala tri albanska zatvorenika, Pantić je kao glavni načelnik policijske stanice zajedno sa srpskim policijskim snagama otišao da preuzme kontrolu nad situacijom. Nakon prestanka bombardovanja, zajedno sa stražarima, ušli su u prostorije zatvorenika i vršili sistematsko nasilje, brutalno i nečovečno ih tukući, samo zato što su bili Albanci.

U optužnici se navodi da su NATO bombardovanja nastavljena i 21. maja, kada je ubijeno 18 albanskih zatvorenika, a desetine su ranjene. Sledećeg jutra, stražari, naoružani Srbi, zajedno sa policijskim snagama i Specijalnim jedinicama koje su bile pod komandom Policijske stanice u Istoku, najpre su sakupili albanske zatvorenike na sportskom terenu, a zatim, kako se navodi u optužnici, počeli da pucaju iz različitih vrsta vatrenog oružja, dok su sa zadnje strane zatvorskog zida bacali bombe prema albanskim zatvorenicima.

Prema optužnici, policijske snage Policijske stanice u Istoku, pod vođstvom Pantića, takođe su kidnapovale jednog albanskog civila pod pseudonimom „A1“, kojeg su seksualno zlostavljale. Pored žrtve „A1“, u optužnici je opisan i slučaj silovanja druge žrtve – „B1“. Dvojica optuženih terete se i za ubistva više porodica na području opštine Istok.