Kinesko oružje dominira srpskom vojnom industrijom

Priština, 18. decembar 2025. 15:41

Posle ruskih „Migova” i francuskih „Rafala”, Srbija se ponovo okreće kineskim dronovima i protivvazdušnim sistemima (PVO).

Tokom poslednje dve godine, srpska industrija naoružanja uvezla je iz Kine robu u vrednosti od oko 240 miliona evra.

Carinski podaci, u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid, obuhvataju 2024. godinu i period do juna 2025.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na pitanje RSE o tome šta je tačno plaćeno Kini.

Srpski zvaničnici, takođe, nisu promovisali velike kupovine iz Kine, pa nije jasno da li je reč o novom naoružanju ili o plaćanjima za ranije porudžbine.

Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, tokom 2024. godine nije prijavljena kupovina naoružanja iz Kine.

Od 2020. do 2024. godine, Srbija je najveći deo oružja uvezla iz Kine (57%), zatim iz Rusije (20%) i Francuske (7,4%).

Prema rečima Katarine Gjokić, istraživačice u SIPRI-ju, institut dodeljuje oružju „vojnu vrednost” na osnovu tehničkih i taktičkih karakteristika.

„I tokom poslednjih pet godina, zbog nabavke srednjeg dometa PVO sistema FK-3, koji imaju relativno veliku vrednost u poređenju sa drugim vrstama oružja nabavljenim u istom periodu, Kina se nameće kao glavni izvoznik oružja, odnosno kao glavna zemlja iz koje Srbija uvozi naoružanje”, kaže Gjokić.

Međutim, ona dodaje da je slika uvoza oružja u Srbiji kompleksna, jer postoji tendencija nabavke iz više različitih zemalja.

„U narednim godinama, ako budu isporučene potvrđene ili poručene isporuke, Francuska, a možda i Izrael, mogli bi preuzeti vodeću ulogu, ispred Kine”, kaže Gjokić za Radio Slobodna Evropa.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i vojno je neutralna, ali nastavlja da jača „čelično prijateljstvo” sa Kinom kroz vojnu saradnju.

Postala je prva evropska zemlja koja je kupila kineske dronove CH-92 i CH-95, kao i PVO sisteme FK-3 i HQ-17.

„Ne postoje pouzdani podaci, jer Srbija nikada zvanično nije objavila broj sistema naoružanja i vojne opreme koji su stigli iz Kine”, kaže Gjokić.

„Možemo se osloniti samo na ono što je do sada javno objavljeno”, dodaje ona.

Zakonski, Srbija je obavezna da objavljuje godišnje izveštaje o uvozu i izvozu oružja, ali su ti podaci poslednji put objavljeni za 2022. godinu.

Srbija je – pored Belorusije i Rusije – jedina evropska zemlja koja uvozi velike količine oružja i vojne opreme iz Kine, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.

Kineski uticaj kroz isporuku oružja i zajedničke vojne vežbe pomenut je i tokom rasprave o Zapadnom Balkanu, održane ranije ovog meseca u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD.

Kinesko naoružanje u Srbiji – šta je poznato?

Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je tokom perioda 2019–2023. obezbedila značajne isporuke oružja iz Kine.

Ovaj institut prikuplja informacije iz zvaničnih izvora svake države, kao i iz Registra konvencionalnog naoružanja Ujedinjenih nacija (UNROCA).

Godine 2019. Srbija je poručila šest dronova CH-92 i 50 raketa FT-8 kineske proizvodnje.

Dron CH-92 koristi se za prikupljanje obaveštajnih podataka, nadzor i precizne udare po kopnenim ciljevima. Ova oprema isporučena je 2020. godine.

Iste godine, prema procenama SIPRI-ja, Srbija je poručila tri PVO sistema HQ-22 sa 300 raketa, koji su isporučeni tokom 2022. i 2023. godine.

Izvozna varijanta ovog sistema, poznata kao FK-3, ima srednji domet delovanja od 100 kilometara i predstavljena je javnosti u aprilu 2022. godine na vojnom aerodromu Batajnica, kod Beograda.

Godine 2022. Srbija je kupila i 10 kineskih dronova CH-95 za nadzor i borbene misije, koji su isporučeni iste godine i tokom 2023.

Ovi dronovi su javno predstavljeni tokom demonstracije nove opreme Vojske Srbije u aprilu 2023. godine.

Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je 2023. godine kupila i četiri PVO sistema HQ-17A sa 100 pripadajućih raketa, koji su isporučeni naredne godine.

Ovaj sistem je integrisan u arsenal Vojske Srbije 2024. godine i predstavljen na vojnoj paradi „Zastava 2024”, u septembru iste godine.

Podaci o ceni ovih kineskih kupovina nisu objavljeni.

Upozorenje iz Vašingtona

Tokom rasprave o Zapadnom Balkanu u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD, 3. decembra, ocenjeno je da Rusija i Kina doprinose destabilizaciji regiona.

Republikanac Kit Self rekao je da američki protivnici aktivno koriste slabosti kako bi vodili hibridni rat koji povećava nestabilnost regiona.

Dodao je da Kina koristi svoj uticaj kroz izvođenje vojnih vežbi i slanje oružja u Srbiju, kao i kroz ekonomske sporazume širom regiona, u okviru strategije koja ima za cilj konsolidaciju uticaja i iskorišćavanje korupcije na Zapadnom Balkanu.

Neki mediji spekulišu da je Srbija možda kupila i još jedan kineski sistem protivvazdušne odbrane HQ-9, na osnovu sletanja transportnih aviona egipatskog ratnog vazduhoplovstva u julu i avgustu na vojni aerodrom Batajnica, kod Beograda.

Ova metoda je i ranije korišćena za dopremanje kineskog oružja u Srbiju.

Međutim, u tim avionima su mogle biti transportovane i ranije poručene isporuke, koje su već poznate.

U svim otvorenim bazama vojnih podataka, Srbija se ne vodi kao korisnik sistema HQ-9, koji ima domet veći od 200 kilometara i koji su do sada kupili Pakistan, Egipat, Maroko, Uzbekistan i Turkmenistan.

Radio Slobodna Evropa je potvrdio da je 24. oktobra jedan egipatski vojni transportni avion poleteo iz Egipta, ali je pre ulaska u kineski vazdušni prostor isključio identifikacioni uređaj.

Isti avion je četiri dana kasnije poleteo iz Kine i sleteo na vojnu bazu Al Minhad kod Dubaija, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Zatim je 29. oktobra sleteo na vojni aerodrom Batajnica.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na zahtev Radija Slobodna Evropa da potvrdi ili demantuje kupovinu sistema HQ-9. Slično tome, ni kineska ambasada nije dala odgovor.

Gjokić iz SIPRI-ja objašnjava da Srbija, kada je reč o protivvazdušnim sistemima, ima korist od činjenice da se oni zasnivaju na sovjetskoj i ruskoj tehnologiji, što olakšava obuku kadra i integraciju sistema u Vojsku Srbije.

Kada je reč o dronovima, početni motiv bila je mogućnost transfera tehnologije za razvoj domaćeg drona „Pegaz” u Vojnotehničkom institutu Srbije.

Tokom kupovine kineskih dronova CH-92, Srbija je sarađivala sa kineskim partnerima na razvoju „Pegaza”, koji može koristiti laserski navođene rakete. Ovaj dron je prvi put javno predstavljen u aprilu 2022. godine, tokom vojne parade „ŠTIT 2022” u Batajnici.

Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić najavio je i saradnju Srbije i Kine u transferu tehnologije i jačanju veza između odbrambenih industrija.

Cena igra veliku ulogu u privlačnosti kineskog naoružanja, kaže Gjokić, ali pomaže i u održavanju dobrih političkih odnosa sa Kinom.

Pored toga, Kina, kako navodi, ne postavlja političke uslove koji bi mogli biti osetljivi za kupca, kao što je često slučaj sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Zašto Kina i zašto dronovi i PVO sistemi?

Sumnje u kupovinu sistema HQ-9. „Srbija ne može da kupuje velika oružja iz SAD, jer se ona prodaju samo saveznicima i partnerima”, kaže Gjokić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić branio je kineske kupovine. U aprilu 2022. godine rekao je da je kupovina sistema FK-3 legitimna, potpuno regularna i transparentna.

Mogućnosti za nove kupovine

Vučić je 3. septembra prisustvovao vojnoj paradi u Pekingu, gde je rekao da je posmatrao „šta bi bilo interesantno za kupovinu za Vojsku Srbije”.

Prema njegovim rečima, srpski zvaničnici razgovarali su sa predstavnicima više od deset kineskih vojnih kompanija, ali detalji nisu izneti.

Vučić je rekao da Srbija nema interesovanje za kineske balističke i hipersonične rakete, ali da Kina nudi napredne višenamenske avione i moderne helikoptere.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa da li su planirane nove kupovine kineskog oružja i šta bi one mogle obuhvatiti.

Ni Ambasada Kine u Beogradu nije odgovorila na ova pitanja.

Šta pokazuje jačanje vojne saradnje sa Kinom?

Osim što je Kina glavni partner Srbije u oblasti PVO sistema i dronova, dve zemlje su vojnu saradnju „krunisale” i zajedničkom vojnom vežbom.

Cilj ove desetodnevne vežbe specijalnih jedinica, održane u kineskoj provinciji Hebej tokom druge polovine jula, bio je fokus na taktiku upotrebe dronova.

Vežba je održana uprkos upozorenjima Brisela upućenim Srbiji.

Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja, kao kandidat za članstvo u EU, oprema svoju vojsku kineskim oružjem.

Gjokić kaže da su ostale zemlje Zapadnog Balkana uglavnom članice NATO-a i da ne troše toliko na odbranu.

„One imaju i manje ambicije kada je reč o nabavci oružja i vojne opreme”, kaže ona.

Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je zemlja Zapadnog Balkana koja je tokom poslednjih pet godina najviše izdvajala za vojsku.

Gjokić dodaje da Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora imaju vrlo jasne ciljeve kada je reč o vojnim nabavkama, koje uglavnom obuhvataju pešadijsko naoružanje ili helikoptere koji se mogu koristiti i u civilne svrhe.

„One imaju manje ambicije, raspolažu opcijama koje Srbija nema i ne žele da kupuju od Kine, jer je Kina strateški rival njihovog glavnog saveznika”, kaže Gjokić.

Ona podseća da Sjedinjene Američke Države smatraju Kinu strateškim rivalom, zbog čega zemlje koje su saveznici SAD, članice NATO-a ili imaju bliske partnerske odnose, ne žele da kupuju kinesko oružje.

„Bilo bi teško da Srbija može da kupuje oružje iz SAD – što članice NATO-a obično mogu”, dodaje Gjokić.

Prema njenim rečima, druge zemlje u regionu kupuju oružje i iz Turske, koja je takođe članica NATO-a.

Pre nekoliko godina, vlasti u Srbiji su izrazile interesovanje za kupovinu turskih dronova Bajraktar TB-2, ali ta kupovina nije realizovana.