Frid: Aktuelna strategija SAD ne kritikuje podršku Kosovu

Priština, 14. decembar 2025. 18:16

Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara, Danijel Frid (Daniel Fried), govoreći o Strategiji nacionalne bezbednosti SAD koju je izradila administracija Trampa, kaže da ona razdvaja vrednosti od interesa, da je u suprotnosti sa drugim američkim politikama i da favorizuje radikalnu desnicu u Evropi, što je u neskladu sa samim strateškim ciljevima SAD.

Nepominjanje Kosova i Balkana uopšte u strategiji, prema Fridu, odražava i smanjenje osećaja hitnosti krize u tom regionu, ali i očekivanje da Evropa preuzme vodeću ulogu.

On dodaje da je, s obzirom na ideološki ton nove strategije, možda čak i „bolje“ za Kosovo što se uopšte ne pominje.

„Strategija je lako mogla da zanemari Balkan kao evropsko, a ne američko pitanje. Štaviše, mogla je čak i da kritikuje naš prethodni fokus na Balkan… zašto smo bili uključeni u izgradnju države na Kosovu ili u pitanja ljudskih prava, koja su nas dovela do vojnog sukoba“, rekao je Frid za program Expose Radija Slobodna Evropa.

Ipak, prema njegovim rečima, konfuzija je vidljiva i u samom centru globalnog odlučivanja – u Vašingtonu.

Kongres tamo gura napred Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu (National Defense Authorization Act), koji je u suprotnosti sa Nacionalnom strategijom.
Njegov cilj je jačanje vojnog angažmana SAD u Evropi i povećanje pažnje na saradnju Rusije sa Kinom i Severnom Korejom.

Zakon garantuje prisustvo 76.000 američkih vojnika u Evropi, zabranjuje velika povlačenja opreme i nastavlja podršku baltičkim zemljama, u cilju obuzdavanja Rusije.

U delu koji se odnosi na Zapadni Balkan navodi se, između ostalog, da je „u zajedničkom interesu SAD i zemalja ovog regiona da imaju održiv ekonomski rast i razvoj“.

Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije ocenjuje se kao „pozitivan korak napred u unapređenju normalizacije između dve zemlje“, uz naglasak da one treba da ulože napore za hitan napredak u njegovoj primeni.

„Sjedinjene Države treba da nastave da podržavaju konačan, sveobuhvatan sporazum između Kosova i Srbije zasnovan na međusobnom priznanju“, takođe se navodi u tom dokumentu.

Frid kaže da je jezik u Zakonu o ovlašćenju za nacionalnu odbranu „potpuno suprotan“ jeziku strategije.

„On postavlja ograničenja sposobnosti administracije da povuče trupe iz Evrope. To je takođe republikanski dokument. Predsednik Predstavničkog doma, Majk Džonson, podržao ga je“, kaže Frid.

Zbog tih kontradikcija, kako ih naziva, Frid vidi i „određenu relativnu nadu“ – da SAD nisu toliko odlučne da se povuku iz Evrope koliko bi strategija mogla da sugeriše.

S druge strane, Frid upozorava da bi region postao ranjiviji ukoliko bi Sjedinjene Države smanjile svoje prisustvo i angažman.

Prema njegovoj proceni, Rusija i Kina bi iskoristile takav američki vakuum na različite, ali međusobno dopunjujuće načine.

„Kina će pokušati da kupi infrastrukturu i ključne čvorove kako bi stekla kontrolu nad većim delom ekonomije. Rusija će pokušati da koristi pojedine zemlje kao agente, da iskoristi njihove slabosti i stvori haos kad god može. U oba slučaja, obe zemlje će Balkan posmatrati kao polje za ostvarivanje svojih širih ambicija“, rekao je Frid.

Frid smatra da Evropa, posebno EU, treba da preuzme vođstvo u stabilizaciji Zapadnog Balkana, jer je održivija budućnost regiona unutar Evropske unije.

On naglašava da EU mora imati snagu da obuzda agresivne elemente u Beogradu, koji deluju na podsticanju novih sukoba na Kosovu ili na trajnom održavanju podele u Bosni.

Prema njegovim rečima, kada Evropa u potpunosti preuzme tu odgovornost, prostor za Rusiju i druge destabilizujuće aktere da „igraju igre“ na Balkanu značajno će se smanjiti.

„Evropa mora sada da preuzme vođstvo. Kada je to izostalo, SAD su bile primorane da intervenišu. Razumem to, ali pravi problem pripada Evropi, jer je najbolja budućnost ovih zemalja u Evropi – ako žele da ostvare potencijal koji zaslužuju“, kaže Frid.

Evropska unija kontinuirano potvrđuje svoju posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU. Sledeći samit EU–Zapadni Balkan biće održan 17. decembra u Briselu. Od zemalja regiona, samo Kosovo još uvek nije kandidat za članstvo.

Frid ističe značaj toga da Kosovo bude demokratska država, a ne nacionalistički projekat koji odražava najgore delove prošlosti Srbije.

„Bio sam deo odluke SAD da podrže nezavisnost Kosova i to je bila ispravna odluka. Zastava Kosova je sjajna: ona ne predstavlja jednu naciju, već sve stanovnike zemlje, i oblikovana je po uzoru na zastavu EU. Ona jasno simbolizuje budućnost Kosova u Evropi za sve njegove građane. Naš dogovor sa Kosovom bio je: mi ćemo podržati nezavisnost, ali vi morate raditi na demokratskom, a ne nacionalističkom Kosovu. Ne želimo malu verziju Miloševićeve Srbije“, zaključuje Frid.