Proruski ljudi u vrhu srpske vlasti?

Beograd, 14 decembar 2025 11:19

Smena Marka Parezanovića sa mesta načelnika BIA, o kojoj mediji pišu, a koja nije zvanično potvrđena, tumači se u delu javnosti i čistkom proruskih kadrova u vrhu vlasti. Ovo tumačenje vraća u žižu i ko su sve ljudi iz vladajuće vrhuške, koji su u javnosti označeni kao naklonjeni Rusiji.

Smatra se da u vladi Đura Macuta nema mnogo otvoreno proruskih članova, već dovoljno, koliko da se ona ne doživi u širokom biračkom telu kao vlada u potpunosti okrenuta Zapadu.

Okrenutost Moskvi posebno dolazi do izražaja zbog krize nastale američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije, usled ruskog većinskog vlasništva, koja bi se mogla produbiti i razviti.

U tom pogledu pozicija i samog premijera Macuta je nejasna budući da mu se spočitava navodno i pokušaj da dogovori posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, što je odbijeno. Zatim se u ruskim medijima pojavila priča o smeni u Macutovom kabinetu, i to tadašnjeg šefa kabineta Miloša Anđića, koji je važio za bliskog saradnika Aleksandra Vulina.

U sadašnjoj i bivšoj vlasti ljudi koji su najviše prepoznati po javnoj naklonosti prema Rusiji, stoga i najupadljiviji, su Ivica Dačić i Nenad Popović.

Ivica Dačić, potpredsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, je 2018. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao Ordenom prijateljstva. Zalagao se za dodeljivanje diplomatskog statusa zaposlenima u Rusko-srpskom humanitarnom centra u Nišu, čemu su se SAD protivile zbog sumnje u namere tog objekta. Takođe je i 2022. izjavio da upravo Evropska unija i SAD teraju Srbiju u ruski zagrljaj.

Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu, ima dugu istoriju dobrih odnosa sa Rusijom. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin dodelio mu je 2010. godine Orden prijateljstva, za poseban doprinos razvoju i jačanju ekonomskih i društvenih veza Srbije i Rusije. Nosilac je i više priznanja koja dodeljuje Ruska pravoslavna crkva. Popovićeva stranka Srpska narodna partija (SNP) uvek nastupa kao deo liste SNS.

Njegovi dobri odnosi sa Rusijom su i ekonomske prirode. Popović se smatra „ruskim čovekom“ u Vladi koji je postao ministar za inovacije i tehnološki razvoj 2017. Njegove firme blisko sarađuju sa ruskom državom.

Dušan Bajatović, poslanik SPS-a i direktor Javnog preduzeća Srbijagas, takođe se smatra važnim faktorom ruskog uticaja u Srbiji. On je krajem septembra ove godine postao počasni konzul za Vojvodinu, a funkciju mu je dodelilo Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije.

Bajatović je i član Radne grupe za praćenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Cilj ove grupe je, kako je saopšteno, da dođe do „najboljih rešenja u interesu Republike Srbije“. Na funkciji narodnog poslanika nalazi se od 2007. do danas.

Kao najbliži Rusiji, u ovoj oštroj konkurenciji, u Srbiji se ipak prepoznaje bivši potpredsednik vlade, bivši ministar policije i odbrane i bivši direktor BIA Aleksandar Vulin. Vulin je takođe odlikovan od strane ruskih vlasti, i to sa dva ordena u dva dana. Odlikovali su ga predsednik Rusije Vladimir Putin, Ordenom prijateljstva i ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), Ordenom za „izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe“.

U decembru 2021. godine otputovao je u Moskvu gde se sastao sa tadašnjim sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim i razgovarao, između ostalog, o „obojenim revolucijama“, odnosno o navodnim planovima „centara moći“ da protestima uruše državnost i suverenitet zemalja, preneo je RSE.

Vulin je i ranije kritikovao Zapad uz svoju saradnju sa Rusijom, dok su u julu 2023. Sjedinjene Američke Države stavile Vulina na listu sankcija zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, takođe je prepoznata kao bliska Moskvi i za osobu naklonjenu Rusiji. Za Juronjuz ona je ranije naglasila da je Srbija privržena očuvanju odnosa sa Ruskom Federacijom i da, prema istraživanjima javnog mnjenja, više od 80 odsto građana Srbije ne podržava uvođenje sankcija Rusiji, što jasno pokazuje stav naroda o značaju srpsko-ruskog prijateljstva, saopšteno je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ona je ranije naglašavala da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji i da je jedina zemlja u Evropi koja vodi takvu politiku, te da će ostati privržena tom principu.