„Turisti snajperisti“ i „četnici vikendaši“: Ko su bili stranci u opsadi Sarajeva?

Priština, 13. decembar 2025. 09:42

Na mestu gde je kao desetogodišnjak pogođen snajperom, u oktobru 1992. godine, Elvedin Sulić danas stoji smireno, razmišljajući o nepoznatom licu osobe koja je pucala na njega i na stotine druge dece tokom opsade Sarajeva.

Oštre stene bile su jedna od snajperskih baza Vojske Republike Srpske u to vreme.
Odatle su snajperisti imali jasan pogled na ulicu u kojoj je Elvedin živeo, u starom naselju Sedrenik.

„Bio sam okrenut leđima, igrao sam se sa decom. Čuo sam rafal. Sva deca su pobegla na različite strane, ali ja sam pogođen“, priseća se Elvedin ranjavanja iz 1992. godine.

Kaže da se snajperista nije zaustavio nakon prvog pogotka: „Pokušavao je da me eliminiše, da me namerno ubije“.

Hasan Jusović, Elvedinov komšija i taksista, takođe se seća da je snajperista bio uporan u nameri da ubije dete.
„Sve što sam čuo bio je jauk. Rekli su – ranjeno dete“.

Hasan je imao automobil i želeo je da odveze Elvedina u bolnicu.
„Pucnjava je ponovo počela, okrenuo sam se, dete je bilo na zadnjem sedištu, ležalo je, krvavo… Krvi je bilo po celom sedištu. Krenuo sam punom brzinom ka bolnici. Dete je vrištalo, ali je bilo svesno. Zadnje staklo je eksplodiralo, pogodilo me…“, priseća se Hasan.

Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva od strane Vojske Republike Srpske, svaki deseti ubijeni mališan, od više od 1.600 dece stradale u gradu, pogođen je snajperom, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova. Više od 14.000 dece je ranjeno.

Elvedin nikada nije saznao ko je čovek koji ga je ranio.
Nijedan snajperista Vojske Republike Srpske nije krivično gonjen, iako je, prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, snajperska kampanja imala za cilj terorisanje civila u Sarajevu, gde je ubijeno više od 11.000 ljudi.

Više od trideset godina kasnije, mediji u Bosni i Hercegovini i širom sveta ponovo pišu o ubistvima građana Sarajeva od strane snajperista.
Ovoga puta, teror je dobio i novu dimenziju, nakon pokretanja istrage tužilaštva u Milanu o takozvanim „turistima snajperistima“ i „snajperskim safarijima“.

Istraga počinje pre objavljivanja knjige

Početkom novembra, italijanski mediji su izvestili da je tužilaštvo u Milanu otvorilo istragu o „snajperistima vikendašima“, koji su, prema prijavi pisca i novinara Ezia Gavazenija, plaćali velike sume novca kako bi odlazili na položaje Vojske Republike Srpske oko Sarajeva i ubijali civile snajperima, uglavnom „iz zadovoljstva“.

Gavazeni je, nakon nekoliko pokušaja Radija Slobodna Evropa da ga intervjuiše, saopštio da ne želi da govori.
Međutim, održao je konferenciju za novinare u Milanu, gde je najavio da će u februaru objaviti knjigu o „snajperskim safarijima“.

Naveo je da je prvi put o dolasku stranaca u rat čitao 1995. godine, u članku lista „Corriere della Sera“, nakon čega je počeo da piše o toj temi, ali je ubrzo odustao jer je informacija bilo veoma malo.

Situacija se promenila tek 2022. godine, sa dokumentarcem „Sarajevo Safari“ slovenačkog reditelja Mirana Županiča.

Kao i u filmu, tako i u ovogodišnjoj prijavi, centralna figura je Edib Subašić – penzionisani oficir Armije Bosne i Hercegovine.
On objašnjava da su obaveštajne službe Armije BiH došle do informacija o dolascima iz Italije nakon hapšenja 1993. godine jednog srpskog dobrovoljca iz Paraćina, u sarajevskom naselju Hrasno Brdo.

„Tada smo shvatili da postoji ‘safari’, što znači da su ljudi plaćali da pucaju na ljude, za razliku od klasičnih plaćenika. Obavestili smo italijanske obaveštajne službe koje su tada bile deo UNPROFOR-a u Sarajevu. Dostavili smo im podatke i tražili istragu. Vrlo brzo, početkom 1994. godine, dobili smo odgovor da je u Italiji pronađeno mesto odakle se sve organizovalo i da su italijanske vlasti to zaustavile“, ponavljao je Subašić za medije u novembru i decembru, nakon pokretanja istrage.

Ono što niko ne objašnjava jeste zašto Italija tada nije odmah pokrenula istrage i kaznila organizatore i učesnike.

Radio Slobodna Evropa zatražio je odgovore od italijanskih obaveštajnih službi, tužilaštva u Milanu, kao i Ambasade Italije u Sarajevu i putem generalnog konzula BiH u Milanu, ali niko nije dao komentar.

Prema Gavazeniju, učesnici su se sastajali u Trstu, pre nego što bi putovali u Beograd, a zatim u Sarajevo, do snajperskih položaja sa kojih su pucali na građane.
Sa Aerodroma u Trstu su za Radio Slobodna Evropa rekli da ne poseduju podatke o letovima iz 1990-ih godina.

Čak i ako su postojali, čuvaju se samo dve godine.
„Sve što se odnosi na letove od pre više od trideset godina više ne postoji, čak ni u sećanju. Čak su i statistike saobraćaja iz tog perioda koje se danas čuvaju – opšte“, naveli su sa Aerodroma Trst.

Gavazeni nije rekao da li je poznat identitet bilo koje osobe koju tužilaštvo istražuje zbog sumnje na „ubistvo s predumišljajem“ i „niskih pobuda“.

Izraz „safari“, koji opisuje strance koji su pucali na opkoljeni grad „iz zabave“, prvi put je pomenut 2003. godine pred Haškim tribunalom, tokom svedočenja zaštićenog svedoka C-017 na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Svedok je identifikovao Nicholasa Ribića, poznatog kao „Kanada“, i rekao da je došao na „safari, da lovi ljude“.
Nije poznato kada i kako je Ribić stigao u Sarajevo, ali se zna da je poreklom iz Bosne i Hercegovine.

Kasnije se pridružio Specijalnoj jedinici Vojske Republike Srpske „Beli vukovi“, formiranoj 1993. godine.

„Možda ga je privuklo poreklo i zato se pridružio srpskoj vojsci“, kaže Janko Šešlija, bivši pripadnik te jedinice, koji negira postojanje turista koji su pucali na stanovnike Sarajeva za novac.

Ipak, bilo je stranih dobrovoljaca. Šešlija tvrdi da su dolazili iz ideoloških razloga.
„Bilo je dobrovoljaca iz Rusije, Ukrajine i istočnih zemalja. Bio je čak i jedan Francuz, pravi Francuz, ne srpskog porekla“, kaže on.

Da je Ribić ostao u Sarajevu duže od jednog vikenda potvrđuju i snimci zarobljavanja pripadnika UNPROFOR-a u Palama, kao i sudski proces kasnije vođen u Kanadi.
Zbog vezivanja mirovnjaka za stubove, kako bi se sprečili NATO napadi, Ribić je u Kanadi osuđen na tri godine zatvora.

Ali, Ribić nije bio jedini stranac na srpskim položajima iznad Sarajeva.
Emir Ramić, direktor Instituta za istraživanje genocida u Kanadi, kaže da postoje informacije o više učesnika.

„Imamo informacije da se radilo o vikendima – petak, subota, nedelja. Takođe, imamo saznanja da su u tome učestvovali i kanadski državljani koji danas ne žive u Kanadi“, navodi Ramić.

Dodaje da postoje informacije da će i kanadsko pravosuđe pokrenuti pripremne istražne radnje.

Domaći i strani Srbi na Grbavici

Jedina osoba koja se pominje u kontekstu „safarija“, Nicholas Ribić, poznata je Slavku Aleksiću, „četničkom vojvodi“ i istaknutoj figuri tokom rata u okupiranoj sarajevskoj Grbavici.

Aleksić je vodio paravojnu jedinicu „Četnički odred Novog Sarajeva“, kasnije integrisanu u Vojsku Republike Srpske.
I posle rata ostao je kontroverzan i osuđen je za podsticanje nacionalne, rasne i verske mržnje.

Aleksić kaže da je u njegovoj jedinici bilo stranaca, ali ne onih o kojima se danas govori.
„Imali smo Ruse, oko pedeset. Bili su dobrovoljci, ne ubice. Što se tiče bogatih ljudi koji su dolazili – mi to nismo videli“, tvrdi on.

Suprotno njemu, pred Haškim tribunalom je 2007. svedočio američki vatrogasac John Jordan, koji je tokom rata posećivao srpske položaje iznad Sarajeva.
Rekao je da je tamo video strane „safari ubice“ i čuo da su deca i lepe žene bili najtraženiji „trofeji“.

Bivša portparolka Haškog tribunala, Florence Hartmann, kaže da su znali za ovaj fenomen, ali ne i za način organizacije, te ističe da je ključno da se pokrene sudska istraga i otkriju organizatori.

Tužilaštvo u Milanu očekuje se da rezultate istrage objavi u martu 2026. godine. Ukoliko podigne optužnicu, to bi bio prvi slučaj u Evropi da se neko sudi za snajperska ubistva civila u Sarajevu.

Opsada Sarajeva trajala je 1.425 dana. Prema presudama Haškog suda, napadi na civile dešavali su se u svakom delu grada, u svako doba dana i noći.
Stanislav Galić osuđen je na doživotni zatvor, a Dragomir Milošević na 29 godina zatvora.
Doživotne kazne Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću takođe su povezane sa terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva tokom rata.

U domaćem pravosuđu do sada je suđeno nekolicini osoba za zločine počinjene u opkoljenim delovima grada.