Ne siguran tranzit: Kosovari “pod sudom” Srbije

Priština, 11. decembar 2025. 08:41

Kada se Tefik Mustafa vratio na Kosovo nakon više od godinu dana provedenih u zatvorima Srbije, njegova porodica ga je zatekla fizički i emocionalno slomljenog.
Danas se nalazi u Švajcarskoj, gde se leči od problema sa vidom i nervnog kraha – posledice su to direktno teških uslova u zatvoru u kojem je bio, prema rečima njegove porodice.

Njegova priča je samo jedan od mnogih sličnih slučajeva u poslednjih nekoliko godina, kada su građani Kosova uhapšeni od strane srpskih vlasti tokom tranzitnih putovanja.

Od tranzitnog putovanja do 13 meseci pritvora
Njegov sin, Ćamilji, ispričao je da je Tefik Mustafa – državljanin Kosova i Italije – 1. juna 2024. krenuo ka Sloveniji preko Srbije, put kojim je prethodno desetine puta prolazio.
Na graničnom prelazu Merdare, između Kosova i Srbije, zaustavila ga je srpska policija.

„Prinudili su ga da poslednji poziv porodici obavi na srpskom jeziku. Nakon toga, 79 dana nam nisu dozvolili bilo kakav kontakt“, priča Ćamilj za Radio Slobodna Evropa.

Nakon mesec dana pritvora u Prokuplju, Tefik je prebačen u zatvor visokog bezbednosnog nivoa u Beogradu.
Prema njegovom sinu, optužen je za organizovanje otmice trojice srpskih policajaca u junu 1999. na putu Priština–Gnjilane.
Porodici je optužba delovala apsurdno, jer, kako kaže Ćamilj, Tefik tada uopšte nije bio na Kosovu.

Od 1997. godine, živeo je i radio u Nemačkoj, a prvi put se vratio na Kosovo 2004. godine, po završetku rata, dodaje Ćamilj.
Tužilaštvo je tražilo 27 godina zatvora, ali je sud osudio na godinu dana. Na kraju, prema rečima Ćamilija, Tefika su „proglasili nevinim“ i oslobodili nakon 13 meseci pritvora.

„Nisu našli dokaze. Plus, kada su oslobodili oca, proglasili su ga nevinim“, kaže on.

Qamili tvrdi da je tokom boravka u zatvoru Tefiku značajno oštećen vid zbog tamnog okruženja u kojem je bio zadržan.
„Otac se trenutno nalazi u Švajcarskoj. Otišao je radi posete i medicinskog tretmana zbog problema sa očima, ali i zbog vrste ‘blokade’… to je neka vrsta nervne krize“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, porodica je prodala imovinu i zadužila se „da bi platila stotine hiljada evra“ koje su srpski advokati tražili da ga oslobode.

Šest uhapšenih i jedan nestali u 2025.
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa kosovskim državljanima uhapšenim u Srbiji ove godine.
Međutim, izvori REL-a unutar Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore potvrđuju da je do sada ove godine zabeleženo šest slučajeva hapšenja i jedan slučaj otmice od strane srpskih vlasti.

Uhapšeni se, prema njima, sumnjiče za „ratne zločine“ ili „dela protiv ustavnog poretka Srbije“.

Slučajevi uhapšenih u Srbiji prema izvorima Ministarstvo spoljnih poslova i diaspore.

Arbnor Spahiu – uhapšen u junu pod sumnjom za „teško ubistvo“ u Banjsku; oslobođen 21. novembra.

Ljuljzim Haljilji – uhapšen u julu, optužen za „ratne zločine“; ostaje u pritvoru.

Saša Đorđević – uhapšen u julu, pod sumnjom za „saradnju sa Državnom obaveštajnom službom Albanije preko Kosovske agencije za obaveštajne poslove“; ostaje u pritvoru.

Behar Preniči – uhapšen u avgustu kao „sumnjivi pripadnik OVK“; ostaje u pritvoru.

Hazir Haziri – uhapšen u septembru pod sumnjom za „ratne zločine“; ostaje u pritvoru.

Avni Ćenaj – uhapšen u novembru za „ratne zločine“; sud u Beogradu odredio jednomesečni pritvor.

Millan Vukašinović se sumnjiči da je otet od strane srpske žandarmerije u Leposaviću – severni deo Kosova – 1. novembra.

14.avgusta, srpske vlasti su takođe saopštile da su priveli još dve osobe sa inicijalima X.E. i B.E. (Džemajl i Baškim Emini) na graničnom prelazu Srbija–Mađarska, Horgoš, pod sumnjom da su kao pripadnici OVK „počini ratne zločine nad civilnim stanovništvom“. Pet dana kasnije, oslobođeni su.

Brojke koje niko ne zna
Kosovski advokati ne mogu da brane građane zadržane u Srbiji bez srpskih licenci, ali sarađuju sa lokalnim advokatima.
Arianit Koci, angažovan u nekoliko slučajeva, kaže da su zvanične brojke „relativno netačne“.

„Postoje slučajevi kada su određeni biznismeni uhapšeni – pod tvrdnjom da su počinili ratne zločine – i potom oslobođeni. Ali oni insistiraju da te informacije ne budu javne, jer, prema njima, i dalje moraju da prolaze kroz Srbiju“, kaže Koci za Radio Slobodna Evropa.

On navodi i slučaj bivšeg policajca koji je zadržan nekoliko sati i oslobođen bez ikakvog saopštenja.
„Takvih slučajeva je mnogo“, kaže on i dodaje da Srbija „namerno odugovlači procedure“.

„U slučaju Hazir Hazirija, svedoci su ga oslobodili. Ali, tužilaštvo sada želi da proveri njegov telefon iz 2025. za događaj iz 1999. Kako je to moguće?“, pita Koci.
Prema njegovim rečima, Haziri je desetine puta prethodno prolazio kroz teritoriju Srbije i nije bio zaustavljen do septembra ove godine.

„Građani su [kolateralna] šteta. Uvek strada pojedinac kada dve države imaju probleme. Ovaj mehanizam, očigledno, Srbija koristi brutalno“, dodaje Koci.

Hapšenja kao politički instrument
Stručnjaci takođe ocenjuju da se ova hapšenja obično dešavaju kada se tenzije između Kosova i Srbije povećaju.
U poslednje dve godine, one su bile visoke zbog određenih akcija Vlade Kosova da proširi svoj autoritet i na sever zemlje, gde većinsko srpsko stanovništvo i dalje pod uticajem Beograda.

Behdžet Šalja iz Saveta za zaštitu ljudskih prava u Kosovu kaže da su građani postali „politički kolateral“.

„To je igra ‘ping-pong’. To je kolateral koji plaćaju građani Kosova zbog napetih odnosa sa Srbijom, kao i zbog toga što Kosovo i Srbija ostaju pod senkom međunarodnog interesovanja, kao posledica sukoba u Ukrajini i dešavanja na Bliskom istoku“, kaže Šala za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovim rečima, Srbija simulira „reciprocitet“, tvrdeći da hapsi Kosovare kao odgovor na postupke u Kosovu protiv Srba.

„…ali svako nezakonito hapšenje je kršenje ljudskih prava. Hapšenje i potom oslobađanje ih na papiru opravdava, ali šteta po osobu je nepovratna“, dodaje Shala.

On kritikuje političku elitu u obe zemlje da koristi ove slučajeve samo za retoriku, bez pokušaja da izgradi stvarne mehanizme saradnje, uz međunarodno ili međuinstitucionalno posredovanje.

Tokom ove godine, Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova je više puta apelovala na kosovske državljane da izbegavaju putovanje kroz teritoriju Srbije, ocenjujući da „Srbija više nije teritorija koja pruža minimalnu sigurnost za fizički i pravni integritet državljana Republike Kosovo, posebno Albanaca“.

Teritorija ove zemlje se posebno koristi od strane građana koji žele da pređu u EU, ulazeći najpre iz Srbije u Mađarsku, kao i obrnuto, od dijaspore koja posećuje Kosovo.

Priština i Beograd ukinuli su dokumente za ulaz-izlaz još od leta 2022.
Pored ostalog, imaju i Sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći postignut 2013. godine uz posredovanje Evropske unije, ali saradnja u praksi gotovo ne postoji.

Hapšenja kao posledica nedostatka dijaloga
Beogradski politolog Ognjen Gogić vidi talas hapšenja kosovskih državljana u Srbiji, kao i Srba sa Kosova, kao direktnu posledicu prekida političkog dijaloga između dve zemlje.

Prema njegovim rečima, od poslednjeg sastanka na visokom nivou u septembru 2023, komunikacija između strana je „prakticno uništena“.

„Sve ovo pokazuje da dijalog ne funkcioniše. Hapšenja bez ikakve koordinacije su dokaz da su svi kanali komunikacije razoreni“, kaže Gogić za Radio Slobodna Evropa.

On ističe da su hapšenja kosovskih državljana u Srbiji takođe rezultat unutrašnjeg političkog pritiska.
Krivične procedure pokrenute u Kosovu protiv nekoliko srpskih zvaničnika – uključujući i lidere Srpske liste za navodna kršenja zakona na Kosovu – stvorile su očekivanja u javnosti Srbije da Beograd „odgovori“.

Kako bi smirile ovo javno mnjenje, kaže Gogić, srpske vlasti često hapse Kosovare u tranzitu.
Ali, prema njegovim rečima, ove akcije su i politička poruka Prištini: „Simptomatično je što hapšenja skoro paralelno dešavaju sa obe strane.“

Gogić dodaje da unutrašnje tenzije u Srbiji – brojne proteste protiv vlasti od prošlog novembra – takođe hrane ovu dinamiku.
Deo javnosti optužuje predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, za „popustljivost“ prema Kosovu, a hapšenja služe kao politički odgovor na te kritike, navodi on.

Gogiq upozorava da bez saradnje između dva pravosudna sistema – čak i preko misije EU u Kosovu, EULEX – građani Kosova i Srbije će nastaviti da se suočavaju sa pravnom nesigurnošću, ne znajući „šta ih čeka“ kada uđu na teritoriju druge strane.