EU daje ultimatum Srbiji: Hitne reforme, smanjenje tenzija i sprovođenje sporazuma sa Kosovom

Priština, 04. decembar 2025. 08:05

Srbija mora značajno da ubrza reforme u oblasti vladavine prava i da dosledno primenjuje usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku, navodi se u nacrt-zaključcima Saveta ministara EU o Srbiji i procesu proširenja.

Kako prenosi Danas, nacrt podseća na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističe da će se Savet EU vratiti ovoj temi u nekom kasnijem trenutku, bez navođenja roka za otvaranje klastera.

U dokumentu se navodi da će države članice odlučivati o daljim koracima na osnovu dodatnog napretka Srbije, posebno u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, u skladu sa pregovaračkom okvirnom i izveštajem o napretku za 2025. godinu.

U nacrtu EU izražava zabrinutost zbog tenzija i „duboke polarizacije“ u srpskom društvu, prepreka u oblasti slobode izražavanja i medija, te zahteva konkretne reforme u okviru vladavine prava. Evropska unija pozdravlja činjenicu da evropske integracije ostaju strateški interes Srbije, ali naglašava da Beograd mora to da potvrdi „rečima i delima”, pokazujući političku volju i jasnu komunikaciju o procesu integracija.

Evropski ministri pominju i „masovne proteste” koji su održani u Srbiji nakon incidenta na železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako se ocenjuje da se sloboda okupljanja generalno poštuje, naglašava se da je potrebno njeno dalje jačanje i da bezbednost novinara mora biti zagarantovana. Izveštaji o prekomernoj upotrebi sile tokom protesta zahtevaju potpunu i nepristrasnu istragu.

Savet pozdravlja izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ali ističe važnost njegove pravilne primene, posebno kroz reviziju biračkog spiska. Srbija se podstiče da usvoji preostale preporuke ODIHR-a i Saveta Evrope u vezi sa izbornim procesom.

U delu o dijalogu Kosovo–Srbija naglašava se da napredak obe strane ka EU zavisi od potpune primene Sporazuma o putu ka normalizaciji i Ohridskog aneksa, kao i svih prethodnih sporazuma, „bez odlaganja i bez uslovljavanja”. Od Srbije se očekuje priznavanje dokumenata i simbola Kosova u skladu sa sporazumom iz 2023. godine, kao i da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kako je predviđeno u članu 4 sporazuma.

EU zahteva koordinisano i transparentno rešenje za status javnih službi koje finansira Srbija na Kosovu, poput obrazovanja i zdravstva. Istovremeno, očekuje se povratak Srba u institucije Kosova na svim nivoima – od pravosuđa do policije.

Savet izražava „duboku zabrinutost“ što Srbija nije ispunila očekivanja u pogledu odgovornosti za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. godine.

U nacrtu se pominju i zabrinutosti zbog izdavanja srpskih pasoša ruskim državljanima kroz ubrzanu proceduru, što se ocenjuje kao potencijalni bezbednosni rizik za EU. Iako se ocenjuje povećanje usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, zahteva se da Srbija brže napreduje ka punom usklađivanju, posebno u vezi sa sankcijama protiv Rusije i Belorusije. Od Srbije se traži da izbegava postupke i izjave koje su u suprotnosti sa strateškim stavovima EU.

Pomoć koju Beograd pruža Ukrajini se pozdravlja, kao i moguća saradnja u sprečavanju zaobilaženja evropskih sankcija.

Prema Savetu, Srbija pokazuje „dobar nivo pripremljenosti“ za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma i razvoj funkcionalne tržišne ekonomije. Beograd se ohrabruje da nastavi sa strukturnim reformama i da ojača kapacitete kako bi se suočio sa konkurencijom unutar tržišta EU.