Kad propaganda postaje oružje: Ruska i srpska uloga u radikalizaciji zajednica na Kosovu

Priština, 3. decembar 2025. 20:06

Novi izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije (QKSS) upozorava na dubok uticaj dezinformacija na rast nepovjerenja, eskalaciju etničkih tenzija i potkopavanje krhkih napora za pomirenje između albanskih i srpskih zajednica na Kosovu. Izveštaj, objavljen u okviru projekta DISRUPT, baca svetlo na dobro organizovano funkcionisanje kampanja dezinformisanja i centralnu ulogu spoljnih aktera – posebno Rusije – u podsticanju etno-političke radikalizacije.

Prema podacima iz izveštaja, ruski državni mediji Sputnik i RT, koji operišu iz Srbije, predstavljaju ključne izvore proizvodnje i širenja destabilizujućih narativa u regionu. Ove platforme, kroz svoje medijske mreže i politički uticaj, snabdevaju medijski prostor u Srbiji i na Kosovu fabrikovanim sadržajem koji ima za cilj produbljivanje podele, podsticanje straha i kreiranje novih neprijateljstava između zajednica. Izveštaj naglašava da je ova strategija deo šireg ruskog modela za podrivanje evro-atlantske orijentacije regiona.

Jedno od najzabrinjavajućih otkrića odnosi se na ulogu Telegram kanala – kao što su BUNT, Bunker i Hodnik – koji imaju desetine hiljada pratilaca i, prema izveštaju, deluju koordinisano kako bi pojačali nacionalističke poruke i glorifikovali nasilje. QKSS ističe da ovi kanali prenose sinhronizovane narative koji se često poklapaju sa propagandnim linijama ruskih aktera. Oni su igrali direktnu ulogu u mobilizaciji ljudi na terenu, uključujući organizovanje barikada na severu Kosova.

Izveštaj ne zanemaruje ni uticaj albanskih medija, koji ponekad postaju podložni razarajućim narativima prikazujući srpsku zajednicu kao stalnu pretnju. Ipak, QKSS jasno naglašava da je lanac dezinformacija usko povezan sa spoljnim akterima, sa stabilnim strategijama i jasnim političkim ciljevima.

U osnovi analize je ideja da etno-politička radikalizacija na Kosovu nije samo ideološka, već i emocionalna, povezana sa identitetom i hranjena narativima koji kruže u digitalnom prostoru. Prema izveštaju, dezinformacije deluju kao katalizator: iskrivljuju stvarne incidente, iskorišćavaju strah, manipulišu simbolikom i koriste nostalgiju da stvore lažan osećaj viktimizacije ili ugroženosti.

QKSS potkrepljuje svoja otkrića dubinskom metodologijom koja uključuje praćenje društvenih mreža, analizu desetina članaka i postova na Telegramu, kao i intervjue sa novinarima, javnim zvaničnicima i predstavnicima zajednica. Poseban fokus stavljen je na značajne incidente, poput terorističkog napada u Banjsku, kako bi se pokazalo na koji način su ovi događaji korišćeni od strane aktera dezinformacija za manipulaciju javnim mnjenjem u obe zajednice.

Rezultati izveštaja sugerišu da je ekosistem dezinformacija na Kosovu kombinacija svesne koordinacije i haotičnog delovanja: od administratora Telegram kanala povezanih sa stranim akterima, do lokalnih medija koji profitiraju od senzacionalizma i clickbait sadržaja. Prema QKSS, čak i kada ovi akteri ne deluju direktno zajedno, oni stvaraju kombinovani efekat koji podstiče polarizaciju i socijalnu fragmentaciju.

QKSS se nada da će izveštaj podstaći javnu i institucionalnu debatu o strategijama protiv dezinformacija i načinu na koji institucije, mediji i civilno društvo mogu adresirati korene etno-političke radikalizacije. U vreme kada je poverenje među zajednicama na Kosovu i dalje krhko, izveštaj upozorava da informativna manipulacija – naročito ona koju oblikuje Rusija i širi putem sofisticiranih medijskih i digitalnih mreža – ostaje jedna od najozbiljnijih pretnji stabilnosti i miru u zemlji.