DFC: Srbija kao centar ruskih hibridnih operacija na Balkanu, uključujući Kosovo

Priština, 2. decembar 2025.

Centar za digitalnu forenziku (DFC) otkrio je jasan obrazac ruskih hibridnih aktivnosti na Zapadnom Balkanu, koje se, prema analizi, uglavnom sprovode preko Srbije, koja funkcioniše kao regionalni centar za obuku, logistiku i propagandu.

Prema izveštaju, operacije koje je Rusija koristila protiv Moldavije pred izbore 2025. godine identične su onima uočenim i u drugim državama regiona, naročito u ključnim momentima procesa integracija u Evropsku uniju i NATO.

Analiza upozorava da Crna Gora, zbog približavanja završnoj fazi pregovora o članstvu u EU i zbog izbora planiranih za 2027. godinu, ostaje potencijalna meta koordinisanih ruskih hibridnih delovanja.

DFC ističe da, uz porast ruskih aktivnosti i ulogu Srbije kao konstantnog vektora tih aktivnosti, Crna Gora i dalje ostaje pod pretnjom spoljnog mešanja. Prema njima, od 2020. godine postoje uslovi za ponavljanje scenarija sličnog onom koji je bio pokušan u Moldaviji — ovoga puta na crnogorskoj teritoriji.

„Identifikovani obrasci delovanja, instrumentalizacija proruskih političkih subjekata, infiltriranje verskih zajednica u političku sferu, propagandne kampanje preko proruskih medija i društvenih mreža, kao i namerno podsticanje društvenih i etničkih podela, jasno se reflektuju i u crnogorskom kontekstu. Kao i u Moldaviji, strateški cilj je slabljenje proevropskog kursa zemlje, kompromitovanje institucija i stvaranje atmosfere nestabilnosti koja pogoduje interesima Ruske Federacije“, navodi se u analizi DFC-a.

DFC upozorava da, ukoliko institucije ne uspeju da blagovremeno identifikuju i reaguju na ove procese, Crna Gora bi mogla postati naredna meta hibridnog napada u Zapadnom Balkanu — sa ozbiljnim posledicama po njenu bezbednost i evropsku perspektivu.

Tokom predizborne kampanje za lokalne izbore na Kosovu, RT Balkan i Sputnjik Srbija širili su gotovo identičan narativ kao i tokom kampanje za parlamentarne izbore, održane 9. februara: Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja uživa podršku Beograda, predstavlja se kao „zaštitnica interesa“ srpske zajednice.

Institucije Kosova, s druge strane, prikazuju se kao one koje vrše pritisak ili „teror“ nad srpskom zajednicom kako bi je naterale da se iseli.

Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, optužila je Srbiju da se direktno meša u lokalne izbore koji će se održati 12. oktobra.

Takođe, kosovski premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, optužio je Srbiju da se meša u lokalne izbore 12. oktobra tako što daje obećanja o radnim mestima i finansijskim pogodnostima.

Kurti je rekao da se poslednje aktivnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih srpskih aktera, državnih i nedržavnih, „ne mogu nazvati drugačije osim mešanjem u proces lokalnih izbora u oktobru na Kosovu“.

„Obećanja o radnim mestima, privlačenje finansijskom podrškom, uslovljavanje i ucene kroz socijalne beneficije, te izjave državnih zvaničnika Srbije da samo Srpska lista brani Srbiju na Kosovu — kao što je nedavno rekao bivši premijer Srbije Miloš Vučević, a ranije i sam predsednik Vučić — predstavljaju ponovljene metode mešanja Srbije na Kosovu“, rekao je Kurti.

Kosovo kao deo ruske propagande preko Srbije

Ambasador Evropske unije na Kosovu, Aivo Orav, pre nekoliko dana upozorio je da Kosovo i dalje ostaje ranjivo na manipulacije i kampanje dezinformisanja, koje imaju za cilj da oslabe poverenje u institucije i da polarizuju društvo.

Govoreći na Samitu mira i demokratije na Kosovu, na temu „Novi svetski poremećaj: dezinformacije, nepoverenje i urušavanje demokratskih normi“, Orav je rekao da su dezinformacije rasprostranjena pretnja širom Evrope i da Kosovo nije izuzetak.

Prema njegovim rečima, podaci pokazuju da se na albanskom jeziku dezinformacije najviše šire preko društvenih mreža, dok na srpskom jeziku kruže uglavnom kroz tradicionalne medije, ponavljajući narative koji se često poklapaju sa ruskom propagandom, posebno u pitanjima politike i bezbednosti.

Naglasio je da se Kosovo nalazi na 40. mestu od 41 države u Evropskom indeksu medijske pismenosti, što, kako kaže, ukazuje na nedostatak institucionalne svesti o važnosti medijske edukacije.

Orav je rekao da nedostatak kritičkog mišljenja i neuključenost provere izvora u obrazovni sistem ostavljaju društvo izloženo manipulaciji.

„Širom Evrope i sveta, dezinformacije nastoje da oslabe poverenje u institucije, polarizuju društva i iskoriste podele, a Kosovo nije izuzetak. Informacioni prostor Kosova ostaje ranjiv na manipulaciju i mešanje. Istraživanja naših partnera pokazuju da se kritičko mišljenje i provera izvora ne obrađuju sistematski u školama, ostavljajući ljude izloženima manipulaciji i dezinformacijama.“

On je upozorio da dezinformacije, polarizacija i napadi na demokratske norme ugrožavaju temelje javnog poverenja i građanskog angažmana, stvarajući pogodno tlo za destabilizaciju.