Joseph: Srbija je “Moskva” Rusije na Balkanu

Priština, 1. decembar 2025. 17:46

Edward P. Joseph, predavač na Univerzitetu Johns Hopkins u SAD i ekspert za upravljanje sukobima, izjavio je da bi eventualno članstvo Srbije u NATO predstavljalo “balkanski ekvivalent potapanja Moskve”, nazivajući Beograd “ratnim brodom” preko kojeg Rusija projicira svoj uticaj na Balkanu.

U intervjuu za RSE rekao je da bi približavanje Srbije NATO-u bilo strateški udarac Moskvi, ali i Pekingu, koji Beograd vide kao glavnu platformu svog uticaja u regionu.

Ekspert je postavio pitanje zašto bi Srbija pristala na takav korak uprkos velikoj unutrašnjoj simpatiji prema Rusiji.

On je naveo nekoliko jakih razloga zbog kojih bi, prema njegovom mišljenju, bilo teško predsedniku Aleksandru Vučiću da odbije moguću američku ponudu – posebno ako dolazi od bivšeg predsednika Donalda Trumpa.

Prvo, Trump uživa veliki ugled u Srbiji i smatra se izuzetno uticajnom figurom.

Ekspert je podsetio da se Trump tokom svog prvog mandata trudio da posreduje u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, te da bi priznanje regiona administraciji bilo nešto poznato.

Drugo, Vučić je politički oslabljen. Protesti protiv vlade traju već godinu dana, a po mišljenju eksperta, prihvatanje takvog plana potpuno bi promenilo unutrašnju dinamiku, skrećući fokus sa protesta na “istorijski razvoj”.

On je dodao da bi, iako bi deo proruske javnosti ovo smatrao izdajom, veliki deo opozicije podržao potez, jer članstvo u NATO podrazumeva reforme, približavanje EU i kraj politike “dve stolice”.

Ekspert je istakao da je Srbija već okružena članicama NATO-a, kao što su Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Crna Gora, dok je i Bosna i Hercegovina izrazila spremnost za članstvo, a Kosovo otvoreno želi ovaj put.

On je podsetio da Srbija ima stabilne odnose sa NATO-om i SAD-om, i da je vojna saradnja konsolidovana.

“Ako biste privatno pitali srpske generale, većina bi želela članstvo u NATO-u”, rekao je on.

U ostatku analize, ekspert se osvrnuo i na međunarodno priznanje Kosova.

Po njegovim rečima, Grčka bi trebalo da prizna Kosovo čim bude potpisan statut Asocijacije opština sa većinskim srpskim stanovništvom, čime bi se kasnije olakšao put za Rumuniju, Slovačku i Španiju.

On je naglasio da od ovih država ne traži neposredno priznanje, već da ne blokiraju članstvo Kosova u NATO-u.

Prema analizi, u roku od tri godine situacija na Balkanu mogla bi se korenito promeniti, donoseći manje tenzija i više ekonomske i političke saradnje u regionu.