Dok se Vučić sprema za leteće taksije, Radoičić i ekipa uklanjaju puteve za (nove) građevinske “projekte

Priştina 01 Decembar 2025 13:17

Kragujevac – 28. novembra 2025. došlo je do urušavanja potpornog zida i dela saobraćajnice kod kompleksa Centra izvrsnosti u Kragujevcu u susednoj Srbiji.

U trenutku kada je ceo region bio pod zastavama, i simbolički i bukvalno, deo Srbije je demonstrirao nešto sasvim drugo: kako izgleda kada se država sebe naziva “centrom Evrope”, a ponaša se kao da su geologija i građevinski propisi stvar mišljenja.

Geografske karte, međutim, kažu nešto drugo. Sam koncept “geografskog centra Evrope” je sporan i ima više kandidata – od Slovačke i Litvanije do Ukrajine i Belorusije – ali sigurno nije u Šumadiji Evropski “centar” koji se u praksi prepoznaje po standardima prava, infrastrukture i institucionalne ozbiljnosti mnogo je bliži Švajcarskoj nego Beogradu: u krugu od tridesetak kilometara oko Lozane, u malim mestima poput vaudskog gradića Croy, Evropa izgleda sasvim drugačije nego na gradilištu ispod urušenog puta u Kragujevcu.

Urušavanje potpornog zida i dela interne saobraćajnice kod Centra izvrsnosti u Kragujevcu dogodilo se 28. novembra 2025. – na Dan zastave i nezavisnosti Albanije – u nedelji kada se i u Srbiji pripremaju ceremonije posvećene državnim simbolima. Srećom, prema svim dostupnim izveštajima, u incidentu nije bilo poginulih ni povređenih osim vladavine prava ali kome je pa to važno kada ispred predsedničke palate imaju tzv. Čaciland.

Ali upravo ta činjenica – da se, usred radnog dana, deo puta jednostavno srušio u provaliju, a da je jedina “srećna okolnost” to što na njemu još nije bilo saobraćaja – mnogo govori o realnom stanju vladavine prava u zemlji koja se u zvaničnoj propagandi redovno predstavlja kao “kičma” ili “centar Evrope”.

Grad Kragujevac je potvrdio da je gradilište stambenog objekta, odmah ispod obrušenog puta, pripadalo kompaniji RP Invest 1980 d.o.o. i da je toj firmi inspekcija još pre urušavanja naložila hitnu obustavu radova zbog nedostatka potrebnih dozvola, što potvrđuje sliku gradnje koja se oslanja na političku zaštitu, a ne na zakon.

Dok se konstrukcije od armiranog betona ruše u Srbiji, na severu Kosova događa se obrnuti proces: tamo su, pod pojačanim nadzorom opštinske inspekcije Severne Mitrovice, zaustavljeni čitavi paketi nekretninskih projekata finansiranih iz Srbije – vrednih desetinama miliona evra. N1 i drugi mediji beleže da su objekti plombirani upravo zato što je gradnja išla ispred papira: bez kompletne dokumentacije, bez jasnih dozvola, na javnim površinama ili parcelama sa neraščišćenim statusom.

U zbiru, to znači da je oko sto miliona evra planiranih ulaganja u nekretnine, po lokalnim procenama, efektivno zamrznuto na severu Kosova zbog inspekcijske kontrole, dok se deo tog kapitala – kroz povezane firme i nove entitete – premešta u centralnu Srbiju, gde kontrolni mehanizmi očigledno kasne za realnošću terena. Kragujevac je sada najvidljiviji simptom tog premeštanja.

U tom poređenju, Kragujevac postaje metafora “(Papirnog)Tigra” Vučićeve Srbije: stambeni kompleks, milijunske investicije, naučni centar od 23 miliona evra odmah iznad, moderan grad sa “evropskim projektima”. Realno potporni zid koji klizi, put koji nestaje, gradilište bez dozvole i inspekcija koja reaguje tek kada je šteta već vidljiva iz satelita.

Analogija sa ruskim modelom nije slučajna: godinama je i Moskva gradila imidž vojne i ekonomske supersile, da bi tek rat u Ukrajini ogolio koliko je tog kapaciteta bilo realno, a koliko propagandno – koliko čelika, a koliko papira.

Na sličan način, slučaj Kragujevac razotkriva da je veliki deo “građevinskog buma” u Srbiji zapravo buma na papiru: dozvole koje kasne ili se prilagođavaju nakon što je beton već izliven, projekti koji su “odmah iza ćoška” od ozbiljnog rizika po živote, i sistem u kome je najveći uspeh to što – sasvim slučajno – tog dana niko nije poginuo.

U istom trenutku, na severu Kosova inspekcije zatvaraju gradilišta i objekte čije se vrednosti sabiraju u desetine miliona evra, šaljući jasnu poruku da “gradnja bez papira” više nije podrazumevano stanje, već cilj nadzora. U Srbiji, isti ti obrasci i akteri dobijaju novu priliku – sve dok se neka nova saobraćajnica ne pretvori u klizište.

Iz opštinske uprave Kragujevca kaže se da je investitor stambenog objekta pored nasipa bila firma RP Invest 1980 d.o.o.. Inspekcija je, prema izveštajima, ranije zabranila nastavak radova jer firma nije imala važeću građevinsku dozvolu — ali je, kako su mediji naveli, izgradnja uprkos tome nastavljena do trenutka havarije. Takođe podsećanja radi RP Invest 1980 “preduzeće sa skoro istim imenom, koje se vodi na Radoševu suprugu Jelenu Petrović”, dok je on faktički nosilac celog građevinskog portfelja – od “Sunčane doline” za povratnike do projekta “Zelena oaza” u Kragujevcu.

Po nalogu nadležnih, RP Invest 1980 je dobila rešenje da hitno sanira teren i obezbedi okolinu, kako bi se sprečilo dalje urušavanje. Sanacioni radovi, prema zvaničnim podacima, su već u toku.

Veza sa Radošem Petrovićem

Prema podacima iz javnih registara i ranijim medijskim istraživanjima, firma RP Invest 1980 vodi se na Jelena Petrović — a Jelena Petrović je supruga Radoša Petrovića, kosovskog biznismena koji je povezan sa više građevinskih i infrastrukturnih firmi.

Pored RP Invest 1980, Radoš Petrović je u javnim izvorima povezan i sa firmom RP Euro Invest (kao suvlasnik), što je ranije bio predmet brojnih javnih provera.

Šira slika: zaustavljena investicija na severu Kosova i premeštanje kapitala

Dok je u Kragujevcu došlo do padanja infrastrukturnog objekta, u opštini Severna Mitrovica su tokom prethodnih meseci direkcija inspekcije zaustavila nekoliko većih nekretninskih projekata čija je ukupna vrednost po procenama medija bila blizu 100 milona evra. Ti projekti su, kako se navodi, pokrenuti bez kompletne dozvole i dokumentacije, što je navedeno kao razlog privremene zabrane gradnje.

Ovo ukazuje na mogući obrazac — kada kontrola i inspekcija postanu efikasnije na Kosovu, deo investitora i kapitala se seli u susednu Srbiju, tražeći novo uporište. Novi Pazar, Raška, Kopaonik, Beograd a sada i Kragujevac je – po poslednjem događaju – najvidljiviji primer takve relokacije.