Institucionalna diskriminacija prema Albancima, Kamberi u Skupštini Srbije predstavlja zahteve Preševske doline

Priština, 27. novembar 2025. 17:21

Poslanik Shaip Kamberi tokom rasprave o budžetu u Narodnoj skupštini Srbije govorio je o problemima sa kojima se suočavaju građani u Preševskoj dolini, poput pasivizacije adresa, institucionalne diskriminacije Albanaca, neprimene zakona o službenoj upotrebi jezika i drugih pitanja.

Kamberi je putem objave na društvenoj mreži Facebook saopštio da je pitao Ministarstvo unutrašnjih poslova zašto nije odgovorilo na njegov zahtev da opština Preševo dobije svoju registarsku oznaku za motorna vozila.

Takođe, Kamberi je pitao Vladu Srbije zašto su blokirana sredstva za Nacionalni savet Albanaca iz fondova Vlade Kosova, kao i šta se dešava sa inicijativom za program prijema pripadnika albanske i bošnjačke manjine u policijsku službu na lokalnom nivou. I na prethodnoj sednici, albanski poslanik govorio je oštro u srpskom parlamentu.

„Znamo da postoji institucionalna diskriminacija Albanaca u Preševskoj dolini. Znamo da postoji praksa pasivizacije adresa, kroz koju se hiljadama ljudi uskraćuje biračko i građansko pravo“, naglasio je Kamberi.

U nastavku prenosimo ceo govor Kamberija:

Pre nego što Srbija uđe u EU, ona mora prvo da uđe u Evropu prava, a ne samo u Evropu tržišta.

Dame i gospodo,

Danas govorim ne samo kao poslanik, već kao glas desetina hiljada građana Preševa, Bujanovca i Medveđe – ljudi koji više od dve decenije žive između zakona i nepravde, između ustavnih garancija i stvarnog života.

Pred nama je Rezolucija koja nije ni ekstremna niti separatistička, već duboko demokratska i evropska.

Ona traži samo jedno: da se Albancima u Preševskoj dolini obezbedi jednakost pred zakonom i puno ostvarivanje građanskih, političkih i nacionalnih prava.

Zato, kada govorimo o ovoj Rezoluciji, govorimo o pravdi, a ne o politici.

O poverenju u institucije, a ne o pretnjama državi.

O evropskim vrednostima, a ne o granicama.

Dame i gospodo,

Svi znamo da postoji problem.

Znamo da postoji institucionalna diskriminacija Albanaca u Preševskoj dolini.

Znamo da postoji praksa pasivizacije adresa, kroz koju se hiljadama ljudi oduzima biračko i građansko pravo.

Znamo da postoji neprimena zakona o službenoj upotrebi jezika, nepriznavanje diploma, nedostatak dvojezičnih natpisa, izostanak zastupljenosti u policiji, sudstvu, tužilaštvu i inspekcijskim službama.

Znamo i da se ekonomski razvoj regiona sistematski zanemaruje, dok mladi odlaze jer ne vide budućnost u zemlji u kojoj se tretiraju kao građani drugog reda.

Zato, nemojmo danas reći da „nije trenutak“, jer se ovaj trenutak čeka već više od dvadeset godina.

Kada tražimo obustavu pasivizacije adresa, ne tražimo milost, već poštovanje prava.

Kada tražimo službenu upotrebu jezika i simbola, ne tražimo privilegije, već jednako postupanje.

Kada tražimo da Albanci budu ravnopravno zastupljeni u institucijama, ne tražimo funkcije, već pravednu zastupljenost u državi čiji su i oni građani.

Ova Rezolucija poziva na formiranje nezavisnog parlamentarnog tela, koje će u saradnji sa OEBS-om i civilnim društvom ispitati posledice pasivizacije i predložiti mere za povraćaj prava hiljadama ljudi koji su ih izgubili.

Ona poziva na konačno priznavanje diploma i obrazovnih kvalifikacija stečenih na Kosovu, na poštovanje prava na albanski jezik i na obezbeđivanje ravnopravne zastupljenosti u državnim službama.

Zar to nije ono što bi svaka evropska država trebalo da obezbedi?

Ako želimo da Srbija uđe u Evropsku uniju, ona mora najpre da uđe u Evropu prava, a ne samo u Evropu tržišta.

Dame i gospodo poslanici,

Od 2001. godine, od potpisivanja Plana za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, preko sporazuma iz 2009. i 2013, pa sve do Akcionog plana iz 2022, država Srbija se obavezala da će integrisati albansku zajednicu.

Sva ova obećanja postoje na papiru, ali u praksi su samo mrtvo slovo na papiru.

Danas, 2025. godine, funkcioneri Koordinacionog tela javno negiraju i samo postojanje Akcionog plana.

To nije samo neodgovornost – to je i uvreda za one koji veruju u dijalog i institucije.

Zato danas Narodna skupština ima priliku da preuzme odgovornost.

Da pokaže da država nije neprijatelj svojim građanima, već garant njihovih prava.

Da vrati poverenje koje je decenijama urušavano.

Dame i gospodo,

Preševska dolina traži poštovanje pravila koja već postoje.

Ne traži nova obećanja, već sprovođenje onih datih pre 20 godina.

Ne traži više, ali neće prihvatiti ni manje od jednakosti.

Zato danas, podržavanjem ove Rezolucije, ne usvajamo akt u korist Albanaca, već akt u korist pravde, demokratije i evropske Srbije.