Hibridni rat Rusije: Nemačka jača odbranu

Priština, 23. novembar 2025. 17:22

Rusija pojačava hibridne napade na Nemačku, uključujući upotrebu dronova, sabotažu infrastrukture i kampanje dezinformisanja. Snage bezbednosti kažu da Nemačka nije nezaštićena.

Kada govorimo o „ratu“? Kako počinje „rat“? Posebno danas, u digitalnoj eri sajber napada?

„Ako bi ruska podmornica napala i potopila nemačku korvetu, to bi se nazvalo ratom“, rekao je Sönke Marahrens, pukovnik nemačke vojske i vojni strateg, na nedavnom sastanku nemačkih bezbednosnih snaga. „Ali šta se dešava kada se u zupčanike broda ubace metalni delovi i on prestane da funkcioniše? Da li bi to bio rat?“

Marahrens je stručnjak za hibridne pretnje. Na jesenjoj konferenciji Federalnog kriminalističkog zavoda (BKA) u Visbadenu, on je diskutovao o nadolazećim izazovima sa nemačkim i međunarodnim stručnjacima za bezbednost.

Rusija, Evropa i dronovi: novi hibridni rat?

Marahrensov primer sabotaže koja utiče na operativnu sposobnost nemačkog ratnog broda odnosi se na pravi incident koji se desio u januaru na korveti Emden, nedugo pre njenog predavanja Nemačkoj mornarici.

Evropa doživljava stalni porast hibridnih napada. Vojno osoblje, policijski službenici, političari i naučnici upozoravaju da je situacija ozbiljna.

„Suočavamo se sa sajber napadima, izbegavanjem sankcija i podmetanjem požara u razmeri koja nikada ranije nije viđena“, izjavila je Silke Willems iz Federalne kancelarije za zaštitu ustava, nemačke unutrašnje obaveštajne službe.

Identifikovanje počinilaca izuzetno je teško. Za policiju i obaveštajne službe često nije jasno da li je napad ruski, kriminalni akt ili jednostavno slučaj degradacije infrastrukture.

Poređenje sa sličnim incidentima često daje jasniju sliku. Prema istražiteljima, Rusija deluje namerno u sivoj zoni, što komplikova reakciju pogođenih zemalja.

Sajber rat: nevidljivo oružje digitalnih napada

Prema bezbednosnim organima, Rusija se sve više okreće profitabilnim operacijama. „Sada to sprovode takozvani ‘niskorangirani agenti’“, objasnio je za DW Holger Münch, direktor Federalnog kriminalističkog zavoda. On je rekao da ti ljudi često ni ne znaju za koga rade i spremni su da izvrše napade za relativno mali iznos novca.

Počinioci su uglavnom mladi muškarci koji već imaju kriminalnu prošlost, a mnogi od njih su emigrirali u Nemačku iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Oni se često regrutuju, na primer, putem ruske društvene mreže Telegram, objasnio je Münch.

Nemačka spremna da odgovori

Prema Münchu, BKA je značajno proširila svoje kapacitete za borbu protiv sajber napada. Čak i ako kriminalci iznajme stotine ili hiljade servera širom sveta, BKA može da ih deaktivira, rekao je on.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt obećao je da će Nemačka pojačati odgovor na ove napade. „Ko nas napada u sajber prostoru mora ovo da zna: želimo da se branimo i to ćemo ubuduće činiti! Takođe možemo da ometamo i uništavamo“, izjavio je Dobrindt.

U borbi protiv hibridnih pretnji, nemačka vlada je ove nedelje odlučila da, osim Savezne policije, i Bundeswehr – nemačke oružane snage – dobije ovlašćenje da obara dronove unutar teritorije Nemačke. Policija, sa svoje strane, planira da formira dodatne jedinice za dronove radi odbrane od napada.

Da li će Nemačka dobiti svog „Džejmsa Bonda“?

Ali nisu samo ruski dronovi, zapaljive naprave i dezinformacije ono što zabrinjava političare i stručnjake za bezbednost: sve veći broj ljudi u Nemačkoj ne veruje državnim institucijama, što predstavlja veliki izazov.

Lažne vesti i neistine o demokratskim institucijama i izabranim zvaničnicima, podstaknute velikim i složenim kampanjama ruskog dezinformisanja, imaju za cilj destabilizaciju situacije u Nemačkoj i drugim demokratskim državama putem hibridnog ratovanja, prema nemačkim bezbednosnim organima.

Kako bi se osiguralo da Nemačka ostane otporna na ove napade, vojni strateg i pukovnik Sönke Marahrens rekao je da se hibridni rat mora prihvatiti kao izazov za celo društvo.