Srbija povećava budžet za tajnu službu nakon neuspeha u Kosovu

Priština, 15. novembar 2025 20:00

Izgleda da Srbija ulazi u novu fazu špijunskih operacija protiv Kosova. Ovog puta fokus je dvostruk – povećanje tehnoloških kapaciteta i jačanje operativne infrastrukture, uključujući i infiltraciju špijuna. Sve se ovo dešava u trenutku kada su bezbednosne institucije Kosova, nakon brojnih akcija Kosovske agencije za obaveštajnu službu (AKI), neutralizovale nekoliko mreža koje su bile aktivne na teritoriji zemlje.

Zvanični dokumenti srpskog predračuna pokazuju da će BIA za 2026. godinu raspolagati približno 89 miliona evra (10,4 milijarde dinara), što predstavlja najveće povećanje u poslednjih nekoliko godina, značajno više u odnosu na budžete iz 2024. i 2025. godine.

Ovo povećanje budžeta dolazi u trenutku kada je broj hapšenja za špijunažu u korist Srbije u Kosovu znatno porastao u poslednje tri godine. Neki su uhapšeni zbog prikupljanja informacija iz bezbednosnih institucija, dok su drugi bili deo šire špijunske mreže.

U dokumentima Vlade Srbije, značajan deo sredstava BIA-e klasifikovan je kao „Poverljivi programi nacionalne bezbednosti“, raspodela koja nije objašnjena, nije javna i nije podložna transparentnosti. Takva ulaganja često uključuju skrivena ili maskirana finansijska sredstva kroz opšte programe sa drugim ciljevima. Zbog toga, stvarna sredstva izdvojena za špijunažu protiv Kosova mogu biti i veća nego što se zvanično prikazuje.

Međutim, ovo povećanje budžeta verovatno neće imati stvarni efekat u Kosovu, jer sama BIA ima izražene unutrašnje probleme. Medijska izveštavanja već godinama ukazuju na visok nivo korupcije, zloupotrebe i slabu operativnu mrežu unutar srpske službe. Osim toga, deo struktura BIA-e angažovan je u unutrašnjim političkim pitanjima u Srbiji, uključujući obračune sa demonstrantima, što odvlači pažnju od njenih obaveštajnih operacija u inostranstvu. Svi ovi faktori čine povećanje budžeta više formalnim nego stvarnim poboljšanjem kapaciteta.

Ove slabosti su u kontrastu sa efikasnošću bezbednosnih institucija Kosova. AKI, u saradnji sa policijom i tužilaštvom, sprovela je nekoliko izuzetno uspešnih operacija, hapšenjem osumnjičenih za špijunažu i neutralisanjem pokušaja infiltracije. Čak i osoba koja se često u medijima pominje kao ključni odgovorni u BIA-i za Kosovo, Bojan Dimić – Srbin sa Kosova odlikovan od predsednika Vučića – zajedno sa svojom mrežom smatra se neuspešnom na terenu upravo zbog profesionalizma kosovskih bezbednosnih institucija, posebno AKI. Kao rezultat toga, povećanje budžeta BIA-e verovatno neće promeniti trenutnu bezbednosnu ravnotežu u Kosovu.

Podsećamo da je ove godine sud osudio prvog lica za špijunažu od proglašenja nezavisnosti Kosova, Aleksandra Vllajića. Podignute su četiri optužnice, dok su ostali slučajevi još u toku.