Oko 100 Srba sa Balkana ratuje za Rusiju u Ukrajini – među njima i Srbi sa Kosova, BiH i Crne Gore

Priština, 5. novembar 2025.

Oko 100 osoba sa srpskim pasošem identifikovano je kao pripadnici ruskih snaga koje ratuju u Ukrajini – među njima i Srbi sa Kosova, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Prema izveštajima Radija Slobodna Evropa, rani podaci zapadnih obaveštajnih službi govorili su da je oko 500 boraca iz balkanskih zemalja već 2022. godine bilo registrovano u vojnim kancelarijama u Moskvi, neposredno nakon početka ruske agresije na Ukrajinu.

Ovi pojedinci, koji se na društvenim mrežama pojavljuju u vojnim uniformama i sa ruskim zastavama, tvrde da se bore „za tradicionalne vrednosti“ ili „protiv Zapada“. Međutim, prema zakonima njihovih zemalja, učešće u stranim ratovima je krivično delo, kažnjivo zatvorom do 10 godina.

Jedno od najpoznatijih imena je Nedjo Panić, 30-godišnjak iz Kotor-Varoši u Bosni, koji je u proleće 2025. otputovao u Rusiju da se pridruži vojsci Vladimira Putina.
„Nadam se da ću se živ vratiti kući“, rekao je on za Radio Slobodna Evropa (RSE), priznajući da se privremeno vratio sa fronta i da planira ponovni odlazak.

Tokom leta Panić je objavio video na Fejsbuku u kojem je prikazao da se pridružio ruskoj vojsci i da je dobio rusko državljanstvo. Video je kasnije obrisan, ali su vlasti u Bosni registrovale slučaj.
„Radio sam devet godina u Evropi i više mi se nije dopadao taj život. Odlučio sam da odem u Rusiju – bila je to jednostavno avantura“, rekao je on, dodajući da je njegova porodica zabrinuta, ali da njegovu odluku smatra „časti vrednom“.

Panić insistira da to nije učinio zbog novca:
„Nije stvar u zaradi. Više sam zarađivao u Nemačkoj. To je jednostavno bilo drugo iskustvo.“

Ipak, on je svestan da je svojim postupcima prekršio zakone Bosne i Hercegovine:
„Ne znam da li će me uhapsiti ako se vratim. Sada sam i ruski državljanin, možda ne mogu da mi sude“, kaže on.

U leto 2025. predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se legalizuje učešće stranaca u ruskoj vojsci – ne samo u ratnom stanju, već i tokom mobilizacije.

Prema američkom analitičaru Hariju Stivensu (Harry Stevens), ovaj potez ima za cilj da nadomesti nedostatak muškaraca sposobnih za borbu u Rusiji, dok su finansijska ponuda i ubrzano dobijanje državljanstva postali način za privlačenje plaćenika, uključujući i one sa Balkana.

Još jedan Bosanac koji je ratovao na strani Rusije je Dario Ristić iz Modriče. On je uhapšen u septembru 2025. na aerodromu u Sarajevu, nakon što se vratio sa fronta bez jedne noge.
Ristić je zatražio sporazum o priznanju krivice sa Tužilaštvom BiH, dok lokalni mediji navode da je i on dobio rusko državljanstvo.

U oktobru 2025. godine, u saradnji sa EUROPOL-om, vlasti Ukrajine i Moldavije identifikovale su više od 650 osoba povezanih sa ruskim paravojnim grupama Vagner i Redut, među njima i nekoliko državljana Bosne i Hercegovine.

Jedan od njih je Davor Savičić, bivši borac Vagnera iz perioda 2014–2015, koji trenutno služi kao oficir u ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi (GRU) i vodi grupu plaćenika nazvanu „Vuk“.

Stručnjaci ocenjuju da ruski uticaj na Balkanu koristi istorijske i verske veze za regrutovanje boraca, posebno u sredinama gde preovlađuju antizapadna osećanja.
Od Kosova, Crne Gore i Bosne, pa sve do srpskih zajednica u Srbiji i dijaspori, proruske propagande na društvenim mrežama služe kao direktni kanali za regrutaciju.