Da li mRNA vakcine protiv koronavirusa pomažu u lečenju raka? Onkolozi ocenjuju novu studiju

Priština, 26. oktobar 2025.

Holandski onkolozi ocenili su kao „impresivne“ rezultate nove američke studije koja sugeriše da mRNA vakcine protiv koronavirusa mogu povećati efikasnost imunoterapije kod određenih tipova raka pluća i kože.

Prema studiji objavljenoj u prestižnom časopisu Nature 21. oktobra 2025. godine, pacijenti sa određenim oblicima uznapredovalog raka pluća (poput nemalih ćelija, NSCLC) koji su primili mRNA vakcinu protiv COVID-19 živeli su u proseku 37,3 meseca — odnosno 16,5 meseci duže od nevakcinisanih pacijenata, koji su imali prosečno preživljavanje od 20,6 meseci. Studija, predstavljena i na Kongresu Evropskog društva za medicinsku onkologiju (ESMO) 2025, analizirala je medicinske podatke više od 1.000 pacijenata sa uznapredovalim rakom pluća ili melanomom (rak kože), lečenih u Kancer centru MD Anderson u Teksasu od 2019. do 2023. godine.

Ovo istraživanje, koje su vodili Adam Grippin i Elias Sayour sa Univerziteta Floride i MD Andersona, pokazalo je da se pozitivni efekti javljaju samo ako se mRNA vakcinacija (poput one Pfizer/BioNTech ili Moderna) sprovede u roku od 100 dana pre ili posle početka imunoterapije inhibitorima kontrolnih tačaka (ICI), kao što su nivolumab ili pembrolizumab. Na primer, kod raka pluća, stopa preživljavanja nakon tri godine bila je 55,7% kod vakcinisanih pacijenata, u poređenju sa samo 30,8% kod nevakcinisanih. Kod melanoma, prosečno preživljavanje povećalo se sa 26,7 na 30–40 meseci. Studija nije pronašla slične efekte kod ne-mRNA vakcina, poput onih protiv gripa ili pneumonije, što naglašava specifičnu ulogu mRNA tehnologije u „buđenju“ imunog sistema.

Reakcija holandskih onkoloških udruženja

Holandsko udruženje za medicinsku onkologiju (NVMO) i Holandsko udruženje lekara za bolesti pluća i tuberkulozu (NVALT) izjavili su da rezultati „snažno podržavaju postojeća saznanja o interakciji između mRNA vakcina i imunoterapije“, ali su upozorili na potrebu opreza u tumačenju zaključaka. „Moguće je da su nevakcinisani pacijenti bili u lošijem zdravstvenom stanju, što je moglo uticati na rezultate“, rekli su holandski stručnjaci, ističući potrebu za većim kliničkim studijama. Ova udruženja, koja prate vakcinaciju protiv COVID-19 kod pacijenata sa rakom od 2021. godine kroz studiju VOICE, smatraju ove nalaze obećavajućim, ali ne i konačnim dokazom.

Onkolog i internista John Haanen iz bolnice Antoni van Leeuwenhoek (vodećeg centra za rak u Holandiji) rekao je da studija ne pruža „konačan dokaz“, ali daje „snažne indikacije“ da mRNA vakcine mogu pojačati imunološki odgovor protiv raka. Haanen, stručnjak za imunoterapiju i mRNA vakcine protiv raka, naglasio je da bi ovaj efekat mogao biti naročito koristan za tzv. „hladne“ tumore, koji obično ne reaguju na imunoterapiju. Takođe je pomenuo i nedavno istraživanje u kojem su personalizovane mRNA vakcine usmerene protiv specifičnih tumorskih proteina poboljšale rezultate kod pacijenata, otvarajući mogućnosti za nove kombinacije tretmana.

Implikacije i oprez: Šta treba da znamo?

Ovi nalazi su obećavajući, ali zahtevaju potvrdu u randomizovanim kliničkim ispitivanjima, poput faze III studije koju planira američki tim. Dok je mRNA tehnologija revolucionisala vakcinaciju protiv COVID-19, njena primena u onkologiji mogla bi se proširiti na terapijske vakcine protiv raka koje ciljaju specifične tumorske mutacije. Holandski stručnjaci, poput Manfreda van Egmonda sa Univerziteta u Amsterdamu, predviđaju brz razvoj ovog polja, ali naglašavaju da će klinička primena zahtevati vreme.

U zaključku, ovo istraživanje otvara novo poglavlje u lečenju raka, pokazujući da vakcine razvijene za pandemiju mogu imati neočekivane koristi u borbi protiv raka. Ipak, pacijenti treba da se konsultuju sa svojim lekarima o vakcinaciji, uzimajući u obzir svoje individualno zdravstveno stanje.