Specijalno tužilaštvo podiglo četiri optužnice za špijunažu protiv pet osoba

Priština, 25. oktobar 2025.

Od juna 2024. godine do sada, na Kosovu je uhapšeno sedam osoba zbog saradnje i špijunaže u korist srpskih obaveštajnih službi, od kojih su četiri albanske nacionalnosti, prenosi Ekonomia Online. Od januara ove godine, Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo saopštilo je za Ekonomia Online da je podiglo četiri optužnice protiv pet osoba za krivično delo „špijunaža“.

Stručnjaci za bezbednost i pravnici ocenjuju rad bezbednosnih institucija pozitivno, ali traže još veći angažman u borbi protiv ove nezakonite delatnosti.

Bivši potpukovnik Kosovske policije, Refki Morina, izjavio je za Ekonomia Online da špijunaža predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost i suverenitet zemlje.
„Smatram da je urađen dobar posao kada je reč o hapšenju osumnjičenih za špijunažu na Kosovu. Mislim da bi institucije Kosova – policija, tužilaštvo, AKI i druge – trebalo još upornije da rade kako bi se ovakva lica izvela pred lice pravde i odgovarala za svoja krivična dela. Radi se o krivičnom delu koje je predviđeno u članu 124. Krivičnog zakona, a kazne su od 5 do 15 godina zatvora. Opasnost ovog dela je u tome što ugrožava institucije Kosova, policiju, KBS, kao i druge institucije, suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Dakle, radi se o delu sa visokim stepenom opasnosti“, rekao je on.

Morina je dodao da se bezbednosne institucije moraju stalno baviti ovakvim izazovima.
„Naše bezbednosne institucije – policija, AKI, tužilaštvo i druge – moraju neprekidno da rade na suzbijanju ovog krivičnog dela i mogućih izvršilaca, jer je u pitanju javni red i mir u Kosovu“, istakao je on.

On je naglasio da srpska BIA putem špijunaže ima za cilj destabilizaciju države Kosova.
„Prema dosadašnjim podacima i statistikama vidi se da Srbija, preko BIA-e, pokušava da vrbuje građane Kosova kako bi davali informacije o našim bezbednosnim institucijama, javnom redu i miru. Njihov glavni cilj je destabilizacija Kosova, a tu su i ruske, kineske i druge službe koje ne žele dobro državi Kosova“, rekao je Morina.

S druge strane, advokat Muhamet Mujaj izrazio je sumnju u način na koji institucije postupaju u ovim slučajevima, navodeći da neki od njih mogu imati političku pozadinu.
„Neke slučajeve koje sam pratio s pažnjom, ozbiljno sumnjam da će naše institucije obraditi onako kako treba, jer je potrebno mnogo dokaza i svedočanstava koja su veoma osetljiva i teško dostupna. Bilo je nekoliko slučajeva, naročito poslednji, za koji više sumnjam da je politički nego da zaista potvrđuje takvu delatnost kako se tvrdi“, rekao je on.

Mujaj smatra da su institucije delovale prenagljeno, čime su ugrozile kredibilitet istrage.
„Po onome što sam video, ne primećujem povezanost između slučajeva, ali je očigledno da postoji žurba sa nepoznatim motivima – možda da se javno pokaže borba protiv špijunaže, što može imati i političke kalkulacije koje nisu u interesu zemlje. Ako neko treba da bude uhapšen zbog špijunaže, voleo bih da to zaista bude osoba koja je počinila to delo, a ne da se ljudi blate bez potpunih dokaza, da se prave filmske scene u kojima se nanosi šteta pojedincima i porodicama, a na kraju se pokaže da su nevini. Nadam se da ovakvi slučajevi nisu za javnu potrošnju niti za dnevne političke interese, već da se zaista istraže i kazne oni koji se bave špijunažom i ugrožavaju interese države, kako zakon predviđa“, rekao je on.

Advokat je takođe zatražio da se istrage u ovakvim slučajevima vode poverljivo i profesionalno.
„Apelujem da istrage vezane za slučajeve špijunaže i druge osetljive predmete ostanu poverljive. Imali smo slučaj u kojem su policijski službenici bili osumnjičeni za špijunažu, a već istog dana objavljeno je da je istraga obustavljena. Takva žurba istražnih organa da pokažu kako rade u ovom pravcu nije dobra ni za državu ni za one koji se nepravedno hapse i blate“, rekao je on.

Podsećamo da je prvo hapšenje na Kosovu za delo „špijunaža“ izvršeno 5. juna 2024. godine, kada su u Uroševcu uhapšeni osumnjičeni Bedri Šabani i Muharrem Ćerimi. Ostali uhapšeni, za koje se sumnja da su davali informacije srpskoj BIA-i, su Aleksandar Vlajić, Bojan Jevtić, Hysri Selimi, Jelena Đukanović i najnovije – Fatmir Šeholli.

Osnovni sud u Prištini je 5. juna 2025. godine osudio Aleksandra Vlajića na pet godina zatvora, dok je za nelegalno posedovanje oružja dobio dodatnih šest meseci zatvora, zamenjenih novčanom kaznom od 1.000 evra. Bivši policajac Kosova Vlajić priznao je da je prosleđivao informacije srpskoj BIA-i i prihvatio krivicu u dogovoru sa tužilaštvom. Time je izrečena i prva presuda za špijunažu od proglašenja nezavisnosti Kosova.