Hrvatska ponovo uvodi obavezno služenje vojnog roka

Zagreb 24 Oktobar 2025

Hrvatski parlament u petak je izglasao ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka u državi članici Evropske unije i NATO saveza.

Ova odluka doneta je u trenutku pojačanih tenzija u Evropi nakon ruske agresije na Ukrajinu, kao i vidljive trke u naoružanju i jačanja vojnih kapaciteta na Balkanu, koji je tokom 1990-ih prošao kroz krvavi rat.

Poslanici su usvojili zakonske izmene sa 84 glasa „za“, 11 „protiv“ i 30 uzdržanih u parlamentu koji broji 151 člana. Vojna služba trajaće dva meseca i obuhvatiće „osnovnu vojnu obuku“, prenosi javni servis HRT.

Svaki hrvatski državljanin biće podložan vojnoj službi u kalendarskoj godini u kojoj navrši 18 godina, nakon čega se upisuje u vojnu evidenciju. Ženske regrutkinje neće biti obavezne da pohađaju osnovnu vojnu obuku, ali to mogu učiniti dobrovoljno.

Regruti rođeni 2007. godine, izuzetno i oni stariji od 19, ali ne stariji od 30 godina, kao i dobrovoljci, biće upućeni na osnovnu vojnu obuku.

Osnovna vojna obuka trajaće dva meseca i sprovodiće se na tri lokacije – u Kninu, Slunju i Požegi – gde će svake godine obuku prolaziti pet generacija sa do 800 regruta po generaciji.

Godišnji trošak vojne obuke iznosiće oko 23,7 miliona evra – za plate 4.000 regruta, odeću, obuću i ishranu. Svaki regrut primaće mesečnu platu od 1.100 evra neto, a dva meseca službe biće uračunata u radni staž. Zaposleni koji je na osnovnoj vojnoj obuci ne može biti otpušten sa posla zbog služenja vojnog roka.

Hrvatska poslednjih godina jača svoje oružane snage u vreme kada mnoge evropske zemlje strahuju da bi se rat u Ukrajini mogao proširiti, ili da bi se i same mogle suočiti s napadom Rusije.

U julu je Hrvatska održala veliku vojnu paradu povodom obeležavanja velike pobede iz rata 1991–1995. koji je usledio nakon njenog osamostaljenja od bivše Jugoslavije. Odnosi sa ratnim protivnikom, Srbijom, ostali su zategnuti još od devedesetih godina.