Ko jedino sme da se naoružava na Balkanu?

Priština, 23. oktobar 2025.

Vesti se brzo menjaju, isto važi i za one o naoružavanju Evrope i delova sveta. Nije da takve vesti uvek zanimaju sa distance, ali postaju važne kada dolaze sa Balkana.
Šta, dakle, kažu vesti o naoružavanju država na Balkanu?

Najviše se naoružava Srbija; ona ne samo da prikriva šta kupuje — nego se time i hvali preko medija, pa i, kad treba, „sa kamenjem u rukama“ pri kupovinama. Zapravo kupuje avione, kamione i razne rakete. Čak se javno hvalila da je kupila desetine dronova.

A šta Beograd kaže kao razlog zbog kojeg sve to kupuje?

Objašnjava javnosti i celom svetu da kupuju da bi zaustavili „neprijatelje Srbije“ da ih napadnu. Inače — niko ih ne preti već sto godina.
Kažu da se naoružavaju jer se pripremaju za mir — jer, navodno, nema mira bez gomile oružja. Tako govori zvanični Beograd.

A šta vlada u Beogradu kaže kada neka susedna država na Balkanu počne da se naoružava? E, kad drugi kupe i luk i strelu, slede izjave, sazivaju se hitni sastanci, prave se specijalni programi koji osuđuju te poteze i tvrdi se da se to radi samo da bi se destabilizovao ceo Balkan i ugrozila njegova bezbednost. Dakle: kada se Srbija naoružava, ona to radi za mir u regionu; kada to učini neko drugi u susedstvu, onda je to za rat i pretnju po Srbiju.

U realnosti, to je smešno — klasična hipokrizija i dvostruki standard — ali Beograd ima svoju publiku kojoj se taj tip retorike dopada.
Ta publika, ipak, ima velike spoznajne probleme; teško im je da saberu dva i dva, a kamoli da shvate suštinu trke u naoružavanju.

Naravno, sve je ovo suprotno onome što se ljudima servira. Bilo ko ko kupuje oružje ne kupuje ga da ga drži u magacinu pored tegle ajvara i krastavaca. Koliko znamo, tokom poslednjih trideset i pet godina Srbija nije bila napadnuta od strane nekog suseda, dok je ona, s druge strane, napadala druge redom. Dakle, ko ugrize Beograd, posle se plaši i Gandhija, Dalaj Lame, pa čak i Mandelu.