Sjednica Veća sigurnosti UN-a, razmatran izvještaj o Kosovu

Priština 21 Oktobar 2021

Počela sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će biti predstavljen šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu misije UNMIK na Kosovu.
Zamenik specijalnog predstavnika UN na Kosovu, Milbert Dongjun Šin, rekao je da od nacionalnih izbora održanih u februaru, podele između stranaka nisu dozvolile konstituisanje Skupštine Kosova i formiranje vlade, te da je to bila jedina prepreka za funkcionisanje centralnih institucija.

On je dalje rekao da je 10. oktobra, izborom potpredsednika Skupštine iz redova Srba, ovaj organ proglašen konstituisanim od strane predsednika.
„Deset srpskih poslanika to je osporilo pred Ustavnim sudom. U iščekivanju odluke Ustavnog suda, ponavljamo da poštovanje nezavisnosti pravosuđa ostaje kamen temeljac demokratskog društva. Takođe, nadamo se da će, u skladu sa konačnom odlukom Suda, političke podele biti prevaziđene kako bi narod bio zastupljen i služen od svojih institucija“, rekao je on.

Šin je dalje naveo da su pozdravili dijaloge održane u junu i septembru između Kosova i Srbije u Briselu.
„Pozivamo obe strane da izbegavaju mere koje mogu narušiti međusobno poverenje i ohrabrujemo ih da preostala pitanja rešavaju u duhu poverenja“, dodao je.

U međuvremenu, ambasador Srbije u SAD, Marko Đurić, započeo je svoj govor na ovoj sednici rekavši da se „osnovna prava Srba ignorišu i sistematski urušavaju“.
„Ono što danas vidimo nije apstraktan kontekst. Ove godine obeležavamo 80. godišnjicu Ujedinjenih nacija — svetionika nade koji je iznikao iz pepela najtežeg svetskog rata, s obećanjem: ‘Nikada više’. Međutim, na suverenoj zemlji jedne suverene države članice UN, to obećanje se stavlja na probu. Postoje kontinuirani napadi, neprekidni progon, proizvoljna hapšenja i nekontrolisano nasilje — direktan izazov načelima UN. Srbija pozdravlja izveštaj generalnog sekretara kao skroman, ali uravnotežen i istinit korak“, rekao je on.

Đurić se potom žalio na zatvaranje paralelnih struktura na severu, kako ih je nazvao, od strane „Kurtijevog režima“.
„Ukinuto je 128 ključnih institucija u područjima sa srpskom većinom — kao što su socijalna zaštita, pošta, penzije, zapošljavanje i slično. Čak je i Crveni krst bio na meti, što predstavlja flagrantno kršenje. Sam izveštaj navodi, citiram: ‘Vlasti Kosova nastavile su da zatvaraju institucije koje vodi Srbija, uključujući i fond zdravstvenog osiguranja, gradsku biblioteku i muzejske prostore, ogranak Crvenog krsta u Zubin Potoku i sportske sale u Leposaviću’“, dodao je Đurić.

Zatim je nastavio sa srpskom propagandom, aludirajući da su napadi sa etničkim motivima postali uobičajeni.
„Od kada je Kurti preuzeo vlast, više od 30 mladih ljudi je bilo na meti napada, a prošle nedelje jedna maloletna devojčica je za dlaku izbegla otmicu, samo zbog svoje etničke pripadnosti. Ova sistematska negacija prava nije samo tragedija Srba, već duboki moralni neuspeh čovečanstva. Kakva budućnost čeka decu koja uče da skrivaju svoj srpski jezik još od kolevke? Ove strahote nisu slučajnost — one proističu iz mržnje koja se neguje u Prištini i opravdava Kurtijevom doktrinom o sporom etničkom čišćenju“, rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, cilj Kurtija je da protera Srbe iz njihovih domova i sa njihove zemlje, što, kako tvrdi Đurić, čini naoružavanjem Kosovskih bezbednosnih snaga (FSK).
„Situacija se dodatno pogoršava militarizacijom teritorije kroz ubrzano naoružavanje takozvanih FSK i kupovinu kamikaza dronova iz jedne susedne zemlje. Njihovi pokušaji ugrožavaju bezbednosno okruženje. Srbija je stalno upozoravala da izgradnja mira ne znači naoružavanje jedne strane uz zanemarivanje bezbednosnih briga druge“, zaključio je Đurić.