Albanija traži priznanje genocida nad Srbima na Kosovu

Današnja sednica u Skupštini Albanije bila je praćena žestokim raspravama između pozicije i opozicije u vezi sa zahtevom Demokratske partije (DP) za održavanje mociona „za priznanje srpskog genocida na Kosovu“.

Predsednik DP, Sali Beriša, izjavio je da je Albanija trebalo odmah da usvoji rezoluciju Kosova o priznanju srpskog genocida.

„Tokom 1998–1999. godine, barbarske srpske snage počinile su na Kosovu masakre nad nezaštićenim stanovništvom. Oni koji gaze krv i žrtvu tog strašnog genocida nisu ljudi, a kamoli Albanci. Oni su na nivou prvobitnog čoveka, na nivou životinje, ali vi takvi ne možete sebe da predstavljate. Trebalo je odmah da usvojimo rezoluciju Kosova o genocidu. Poricanje genocida na Kosovu znači biti biće bez ljudske, društvene i nacionalne svesti. To prevazilazi svaki pojam“, rekao je Beriša.

On je istakao da se protiv srpskog genocida mora reagovati jedinstvom naroda, optužujući Socijalističku partiju (SP) da gazi po tom pitanju, jer, kako je rekao, Rama je „sluga Vučića“.

„Može li jedan Albanac da pogazi činjenice o genocidu? Vi to činite jer je vaš vođa sluga Vučića. Na genocid se mora reagovati! Kako možete biti tako neosetljivi prema jednom od najsuštinskijih pitanja ljudske i nacionalne svesti?“ dodao je Beriša.

Zahtev Demokratske partije za mocion sa raspravom o usvajanju rezolucije o priznanju srpskog genocida na Kosovu doveo je do daljih sukoba između vlasti i opozicije u parlamentu.

Ministar odbrane Pirro Vengu izjavio je da niko ne može da drži vladi predavanja o patriotizmu prema Kosovu, istakavši da su stavovi premijera bili jasni i javno izrečeni, čak i u Beogradu, u vezi sa priznanjem Kosova.

„Ne možete nam držati lekcije o patriotizmu prema Kosovu. Premijer je usred Beograda ponovio zahtev za priznavanje Kosova, ne samo iza diplomatskih kulisa. Ova vlada ne samo da je sprovela razvojne projekte sa Kosovom, već ga je uključila u okvir strateške i regionalne vojne saradnje. Ovde nema lekcija o patriotizmu — hajde da sutra zajedno izađemo na protest, da ujedinimo snage i budemo jedno ujedinjeno nacionalno telo, jer za ovakva pitanja je potrebno nacionalno jedinstvo“, rekao je Vengu.

Sa druge strane, poslanik partije “Mundesia” (Mogućnost), Erald Kapri, osporio je ministrovu izjavu, optužujući vladu za nedoslednost u stavovima prema Kosovu. On je naglasio da Kosovo „zaslužuje drugačiji pristup i pažnju od ovog parlamenta“ i da se ovo pitanje ne sme koristiti za političku retoriku.

„Ne pokazujem patetični patriotizam. Ako govorimo o Kosovu i pominjete Ramu u Beogradu, recite ko snosi odgovornost za Otvoreni Balkan, ko snosi odgovornost za tople odnose sa Beogradom bez ikakvog rezultata, ko snosi odgovornost za sukob koji danas postoji sa kosovskim premijerom, i to u najtežem trenutku intervencije na severu, kada je premijer bio protiv. Kosovo zaslužuje drugačiji pristup i pažnju ovog parlamenta, ne sme biti predmet političke retorike. Ako želimo da stanemo uz Kosovo, parlament bi makar trebalo da se izjasni rezolucijom“, rekao je Kapri.

Poslanik Socijalističke partije Ulsi Manja reagovao je na zahtev DP za mocion i na optužbe opozicije da je premijer Rama održavao tople odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Manja je izjavio da je Edi Rama „sjajan advokat kosovskog pitanja“, dodavši da je premijer zauzimao čvrste diplomatske stavove na evropskim i međunarodnim forumima.

„Molim vas da nas ne uvlačite u severno-južne osetljivosti. Kosovo je sastavni deo svakog Albanca i svakog čoveka koji ima albansku krv.
Što se tiče Edija Rame, njemu ne treba advokat. Kao bivši ministar, imao sam sreću da ga pratim u nekoliko zvaničnih poseta Evropi i mogu javno da kažem da je on izvanredan advokat kosovskog pitanja. Sa čvrstim diplomatskim stavovima, na forumima gde se zaista vodi evropska i međunarodna politika, Rama je snažno tražio priznavanje nezavisnosti Kosova od pet država EU koje to još uvek odbijaju“, rekao je Manja.

Na kraju je istakao da će socijalistički poslanici sutra (17. oktobra) učestvovati na protestu u znak podrške OVK-u, „ne kao političari, već kao građani“.