Priština, 13. oktobar 2025.
„Ovo je pobeda srpskog naroda, jedinstva i solidarnosti“ – tako je Srpska lista opisala svoju pobedu u prvom krugu lokalnih izbora u devet od deset opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, Klokot je jedina opština sa srpskom većinom gde će se održati drugi krug glasanja.
Ista situacija se dogodila i na lokalnim izborima 2021. godine, kada je Srpska lista pobedila u drugom krugu.
Međutim, u poređenju sa lokalnim izborima iz 2021. godine, u većini opština sa srpskom većinom uočava se pad podrške ovoj stranci.
Ovaj trend je posebno izražen u Severnoj Mitrovici, gde je Srpska lista osvojila 60% glasova na izborima u nedelju.
Pre četiri godine, ova stranka, uz podršku Beograda, osvojila je oko 91% glasova.
Razlika ove godine je i u tome što su Srbi u toj opštini mogli da biraju i između šest drugih srpskih kandidata.
Severna Mitrovica i još tri opštine sa srpskom većinom na severu – Zvečan, Zubin Potok i Leposavić – od maja 2023. godine bile su pod vođstvom albanskih gradonačelnika, nakon što je Srpska lista napustila kosovske institucije u znak protesta protiv odluke kosovske vlade o zameni srpskih registarskih tablica.
Isti scenario se ponovio i na izborima 12. oktobra 2025. godine, ali je u većini opština zabeležen pad podrške Srpskoj listi u odnosu na 2021. godinu:
-
Leposavić: oko 70% (2025); 97% (2021)
-
Zubin Potok: oko 70% (2025); 83% (2021)
-
Zvečan: 86% (2025); 98% (2021)
-
Gračanica: 62% (2025); 77% (2021)
-
Ranilug: 71% (2025); 100% (2021)
-
Novo Brdo: 63% (2025); 62% (2021)
-
Štrpce: 59% (2025); 59% (2021)
-
Parteš: 89% (2025); 75% (2021)
-
Klokot: izbori idu u drugi krug.
U Gračanici je po prvi put učestvovao i kandidat iz albanske zajednice, koji je imao podršku svih albanskih stranaka – što je delimično uticalo na rezultat Srpske liste.
Beogradski politikolog Ognjen Gogić rekao je za Radio Slobodna Evropa da su na nedeljnim lokalnim izborima Srbi na Kosovu imali alternative Srpskoj listi u svim opštinama – za razliku od prethodnih izbornih procesa.
Prema njegovim rečima, to je delimično uticalo na pad podrške.
Alternativa Srpskoj listi bile su:
-
Partija za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića
-
Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića
-
Srpski narodni pokret Milije Biševca
-
Savez Kosova Gorana Marinkovića
-
kao i nekoliko građanskih inicijativa.
„Pojavili su se novi kandidati… Da nije došlo do pada podrške Srpskoj listi, ne bi bilo glasova za druge stranke. Sama činjenica da su se pojavile nove grupe govori da postoje nova mišljenja, novi duh i potreba za alternativom“, kaže Gogić.
On dodaje da se podrška Srpskoj listi na Kosovu nikada ne može tumačiti kao podrška njenim politikama, već više kao potreba Srba da očuvaju vlast u opštinama gde su većina, kao i svoje odnose sa Beogradom.
Prema preliminarnim podacima CIK-a, Srpska lista je osvojila većinu odbornika u opštinskim skupštinama, ali su i druge stranke dobile odbornička mesta.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u Beogradu smatra da ne postoji prava alternativa Srpskoj listi i da je podrška koju su dobili drugi politički subjekti „njihov maksimum“.
„Srpska zajednica na Kosovu prolazi kroz stanje koje je [bivši lider Slobodan] Milošević nazivao ‘nepartijskim pluralizmom’. Dakle, dominacija jedne stranke predstavlja blokadu višepartijskog sistema… To je škola upravljanja konfliktom: ‘Zašto vam trebaju komplikacije sa demokratskom srpskom zajednicom?’ Ne trebaju vam“, kaže Janjić za Radio Slobodna Evropa.
On podseća da su 2013. godine, kada se formirala Srpska lista, neki političari – poput Olivera Ivanovića i Nenada Rašića – pokušali da se suprotstave monopolu i jednopartijskom sistemu, ali bez uspeha.
Janjić takođe veruje da međunarodna zajednica „toleriše“ monopol Srpske liste, navodeći kao primer kolektivno odlazak građana na izbore, predvođenih funkcionerima Srpske liste.
„Gde je to u Evropi u redu da ljudi ulaze u biračka mesta po troje u grupi? Neka mi to objasni Peter Sorensen [izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine]“, kaže Janjić.
Ovakva praksa – kolektivni odlazak na glasanje – zabeležena je i na izborima 12. oktobra.
Šta znači pobeda Srpske liste za Vučića?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je prvi koji je proglasio pobedu Srpske liste u devet opština sa srpskom većinom, ističući da opština Klokot ide u drugi krug.
U telefonskom razgovoru sa zvaničnicima ove stranke, koja je formirana uz njegovu podršku, Vučić je rekao: „Uspeli smo, ne mogu da nam izbrišu ime i prezime.“
Nakon toga, Srpska lista je na konferenciji za medije zahvalila Vučiću na podršci.
Janjić smatra da je poruka Vučića zapravo da je on pobedio na lokalnim izborima u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, i da je to signal međunarodnoj zajednici da može da računa na njega.
„Da li je to istina? Privremeno jeste. U ovom trenutku, Vučić mora da se bavi normalizacijom odnosa [sa Kosovom], da bi proširio svoju vlast u Srbiji. Ta karta mu je veoma važna“, kaže on.
Gogić ističe da je Vučić bio prvi koji je objavio rezultate Srpske liste i na parlamentarnim izborima 9. februara, dodajući da je takav potez namenjen pre svega domaćoj javnosti u Srbiji.
„On mora da pokaže da negde pobeđuje. Imamo studentske proteste, sankcije protiv NIS-a [Naftna industrija Srbije]… i njemu je potrebno da pokaže da njegova politika daje rezultate“, kaže Gogić.
Ipak, on ocenjuje da pobeda Srpske liste na lokalnim izborima može doprineti normalizaciji odnosa, jer su ta stranka i Beograd poslali konstruktivne poruke da žele da se vrate u institucije Kosova.
Dan nakon izbora, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, rekao je da pobeda Srpske liste „znači da srpski narod ima budućnost, da je ova stranka garant opstanka Srba na Kosovu“.
Govoreći za TV Pink, on je rekao da je značaj pobede Srpske liste još veći jer predstavlja „povratak Srba u svoje opštine na severu Kosova“.
Zvanični Beograd je podržao odluku Srpske liste da napusti kosovske institucije u novembru 2022. godine, ali je predsednik Vučić zatražio njihov povratak u septembru 2024.
