Radio Slobodna Evropa: Gospodine Weber, kako biste opisali strategiju spoljne politike nove vlade kancelara Merza? Po čemu se razlikuje od politike njegovih prethodnika, Olafa Scholza i Angele Merkel?
Bodo Weber: Još je rano za konačnu ocenu. Posete Parizu i Varšavi već prvog dana mandata, kao i zajednička poseta Kijevu sa kolegama iz Francuske, Britanije i Poljske, poslale su snažan signal da Nemačka planira da preuzme lidersku ulogu unutar EU i na globalnom nivou. Nova politika određena je još tokom koalicionih pregovora, u svetlu ponašanja bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa prema Ukrajini i EU, sa naglaskom na jačanje zajedničke bezbednosne politike EU, zasnovane na uverenju da su SAD napustile Evropu kao partnera u vrednostima.
Ipak, prvi koraci, poput posete Ukrajini i zajedničke inicijative EU-SAD za primirje, praćene izjavama da SAD ostaju glavni partner, nisu dali rezultate – što se pokazalo kada je Trump napustio inicijativu i popustio pred Putinom. Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje razvijati.
U svakom slučaju, nova vlada i novi kancelar ističu potrebu za odlučnijom politikom na evropskom i međunarodnom planu. Pitanje je da li će imati potrebnu strategiju.
Radio Slobodna Evropa: Koju ulogu bi, po vašem mišljenju, Nemačka trebalo da igra u politici EU prema Zapadnom Balkanu?
Bodo Weber: Nemačka bi trebalo ponovo da preuzme vodeću ulogu u politici EU prema Zapadnom Balkanu i da pomogne u stvaranju jedne strateške politike za region – što EU-u nedostaje već više od dve decenije. To uključuje i hitnu potrebu za promenom pristupa prema Srbiji, kao i političkiju reakciju na krizu u Bosni i Hercegovini.
Radio Slobodna Evropa: Kako vidite angažman ove vlade u okviru Berlinskog procesa?
Bodo Weber: Za razliku od prethodne Scholzove vlade, kada nije bilo jasno da li će kancelar nastaviti Berlinski proces, ovaj put koalicioni sporazum jasno potvrđuje nastavak procesa. Dakle, Berlin ostaje posvećen ovoj inicijativi.
Radio Slobodna Evropa: Kako bi se Nemačka mogla postaviti prema procesu proširenja EU, s obzirom na politički kontekst unutar EU i dešavanja u regionu?
Bodo Weber: Trenutno je to nejasno – kao i cela politika prema Zapadnom Balkanu. CDU/CSU je, dok je bio u opoziciji, podržavao koncept postepenog članstva, koji ja smatram neuspešnim i zapravo načinom da se odbije punopravno članstvo, nudeći status druge klase. Socijaldemokrate su u koalicionim pregovorima uspele da neutralizuju taj koncept. Ipak, sporazum pominje potrebu za unutrašnjim reformama EU kako bi se omogućilo proširenje – što se pominjalo i ranije, ali bez uspeha. Glavni problem nemačke politike je što već tri decenije ne doprinosi ozbiljnoj strateškoj debati o budućnosti EU, pa ni o budućnosti proširenja.
Radio Slobodna Evropa: Koju ulogu može imati Nemačka u dijalogu Kosova i Srbije, posebno pod vođstvom kancelara Merza?
Bodo Weber: Nova konzervativna vlada suočava se sa nasledstvom dijaloga koji je pokrenula kancelarka Merkel, uz podršku konzervativnih poslanika. Pod Scholzom, umesto resetovanja nakon opasnog predloga o razmeni teritorija, nemačka vlada je pokrenula francusko-nemačku inicijativu sa nedovoljnom političkom voljom i nastavila neuspešnu politiku popuštanja Vučićevom režimu. Rezultat je bio kolaps dijaloga i dve „sporazuma“ koja zapravo ne postoje.
Pitanje je da li će nova vlada insistirati na neispunjenim sporazumima, ili će imati hrabrosti da podstakne ozbiljan reset dijaloga – za sveobuhvatan i konačan dogovor. To bi zahtevalo strateški zaokret politike EU prema Srbiji, koji više ne tretira Vučićev režim kao partnera u vrednostima. To bi značilo i prekid odnosa CDU-a sa „sestrinskom“ partijom SNS. Ostaje da se vidi da li CDU i Merz imaju snage za to. U suprotnom, dijalog će još više propasti, a EU će izgubiti dodatni kredibilitet kao demokratski akter – i na Kosovu i u Srbiji.
Radio Slobodna Evropa: Prošle godine, Nemačka i Francuska su uslovile podršku za članstvo Kosova u Savetu Evrope osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom. Hoće li Nemačka zadržati ovaj stav?
Bodo Weber: Za razliku od Pariza, Nemačka je bila blaža u uslovljavanju aplikacije Kosova za Savet Evrope. Da li će Berlin nastaviti ovu politiku u vezi sa Zajednicom – u nedostatku šire strategije – ostaje da se vidi, i zavisiće od toga da li će doći do strateškog zaokreta u politici prema dijalogu.
Radio Slobodna Evropa: Kako bi se mogla razvijati bilateralna podrška Nemačke Kosovu pod ovom vladom – posebno u vezi političkih uslova ili razvojne pomoći?
Bodo Weber: Očekujem da bilateralni odnosi ostanu stabilni. Uspehom socijaldemokrata da tokom koalicionih pregovora spreče spajanje Ministarstva za razvoj sa Ministarstvom spoljnih poslova, automatski se ograničila mogućnost za smanjenje razvojnih fondova – uključujući i za zemlje Zapadnog Balkana. To je važan signal, posebno u vreme kada se USAID povukao, a neke zemlje EU su značajno smanjile pomoć.
Radio Slobodna Evropa: Kakav bi stav Nemačka mogla zauzeti prema rastućem prisustvu spoljašnjih aktera poput Rusije, Kine ili Turske na Zapadnom Balkanu?
Bodo Weber: Nemačka će, kao i do sada, ostati zabrinuta zbog delovanja destruktivnih aktera na Balkanu. Ali ostaje da se vidi da li će im se SAD, pod administracijom Donalda Trumpa, pridružiti i time dodatno ugroziti bezbednosne interese i vrednosti EU u regionu. Samo odlučna i strateška politika EU može se uspešno suprotstaviti tim akterima – a za to je potrebna ozbiljna nemačka liderska uloga.
