Tragovi ruskih špijuna u Srbiji

Beograd, 3. oktobar 2025.

Pokušaji destabilizacije Francuske i Nemačke, kao i pripreme za „masovne nemire“ pred izbore u Moldaviji.

To su najnovije optužbe u kojima se kao izvršioci pominju državljani Srbije, dok se sumnja da iza svega stoje ruske službe.

„Ovo pokazuje da su optužbe iz zapadnih zemalja da je Srbija odskočna daska za takozvani maligni uticaj Rusije, izgleda tačne“, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog nevladinog Centra za bezbednosne politike za Radio Slobodna Evropa.

U izveštaju Evropskog parlamenta iz 2023. godine procenjeno je da Rusija koristi svoj uticaj u Srbiji kako bi destabilizovala i mešala se u poslove susednih suverenih država.

Ranije, 2019. godine, Američki državni sekretar opisao je Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa „najosetljivijim okruženjem“ za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.

„Destabilizacija“ u Francuskoj i Nemačkoj

Špijunaža, verska i nacionalna diskriminacija su neka od krivičnih dela za koja se sumnjiči 11 državljana Srbije, prema Tužilaštvu u Smederevu.

Uhapšeni su 29. septembra, a sumnja se da su tokom 2025. godine izazvali nekoliko incidenata u Parizu i Berlinu.

Njihova dela uključuju prskanje zelenom bojom muzeja Holokausta, sinagoga i jevrejskog restorana u Parizu, kao i postavljanje svinjskih glava pored islamskih verskih objekata.

Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, pisali su i diskriminišuće poruke.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke reklo je Radiju Slobodna Evropa da je rizik od „sabotirajućih aktivnosti“ u zemlji povećan i da bezbednosne službe istražuju slučajeve u kojima postoji sumnja da su pojedinci angažovani od strane stranih država.

Ovi pojedinci, poznati i kao „agenti niskog profila“ ili „korišćeni agenti“, često se regrutuju putem društvenih mreža i platformi za razmenu poruka.

Ministarstvo je takođe navelo da su policija i obaveštajne službe pokrenule medijsku kampanju za podizanje svesti protiv pokušaja regrutovanja od strane neprijateljskih obaveštajnih službi.

Nakon hapšenja u Smederevu, policija Srbije saopštila je da traga za još jednim osumnjičenim koji je „po uputstvu strane obaveštajne službe“ organizovao i trenirao grupu srpskih državljana u Srbiji za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj.

Francuski zvaničnici istražuju ulogu Rusije u ovim incidentima, nazivajući ih „destabilizujućim operacijama“ koje podstiču „društvene tenzije i produbljuju podele u Francuskoj“.

Međutim, Rusija se ne pominje u izjavama srpske policije i tužilaštva, a vlasti nisu odgovorile na pitanje Radija Slobodna Evropa koja je strana obaveštajna služba organizovala trening srpskih državljana.

„Teško je poverovati da srpske bezbednosne službe nisu znale šta se dešava, jer ovo nije izolovan slučaj, već serija sličnih slučajeva u kojima se strani državljani obučavaju za različite sigurnosne ili polu-sigurnosne operacije u drugim zemljama“, kaže Petrović.

Pripreme za nemire u Moldaviji

Rusija i Srbija povezane su i u još jednom slučaju: u Moldaviji.

Moldavijska policija je 26. septembra objavila video za koji tvrdi da prikazuje „vojne kampove u Srbiji, organizovane od strane ruske obaveštajne službe“.

Više od 70 osoba je uhapšeno u Moldaviji u okviru istrage, a većina se sumnja da je trenirana u Srbiji.

Optuženi su za pripremu masovnih nemira i destabilizaciju Moldavije pred parlamentarne izbore održane 28. septembra.

Proevropska vladajuća partija je osvojila većinu na tim izborima, ubedljivo pobedivši prorusk blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata.

Rusija je negirala umešanost u izborni proces, dok je Moldavija optužila Moskvu za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija.

Dva dana pre izbora, Srbija je uhapsila dve osobe zbog organizovanja taktičkih vojnih vežbi i sukoba sa moldavijskom policijom u slučaju nemira na dan izbora.

Policija je navela da je obuka organizovana u objektu za hranu kod Loznice u zapadnoj Srbiji, a učestvovalo je 150–170 državljana Moldavije i Rumunije.

U saopštenju policije Rusija se nije pominjala, dok je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio da Srbija „ne sme biti zemlja za obuku stranih službi“.

On je dodao da sve svetske službe, kako sa Istoka tako i sa Zapada, deluju u Srbiji i da „to je u redu dok se ne dođe do faze obuke pojedinaca za borbene operacije“.

Ovo nije prvi put da Moldavija optužuje Rusiju za organizovanje kampova na Zapadnom Balkanu.

„Tihi pristanak“ srpskih službi

Pred izbore parlamenta i referendum u oktobru 2024. godine, Moldavija je saopštila da su neki kursevi obuke organizovani u Srbiji i Bosni i Hercegovini, pod vođstvom pojedinaca povezanih sa ruskim paravojnim grupama, Ferma i Wagner.

„Pretpostavlja se da se sve ovo dešava uz tihi pristanak srpskih vlasti i bezbednosnih službi, jer one na neki način treba da vrate dugove ruskim službama“, ocenjuje Petrović.

Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i zapadnih sankcija koje su usledile, Beograd je ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja.

Srbija je bila u centru optužbi da je pružala diplomatski azil ruskim diplomatama koji su izbačeni iz zemalja EU pod sumnjom za špijunažu.

Dve zemlje su nastavile saradnju u oblasti obaveštajnih službi, dok je Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) bila pozvana u Srbiju da istraži optužbe da su vlasti koristile top-zvučnik na velikom antivladinom protestu 15. marta u Beogradu.

Moskva i Beograd, bez pružanja dokaza, optužuju zapadne službe da stoje iza masovnih protesta u Srbiji, u kojima su demonstranti predvođeni studentima tražili odgovornost vlasti za smrt 16 osoba u nesreći u Novom Sadu 1. novembra prethodne godine.

„Pokušaj udara“ u Crnoj Gori

Rusija i Srbija bile su u centru još jedne istrage u inostranstvu: u Crnoj Gori.

„Možemo pretpostaviti da se sličan model ponavlja: imamo ljude koji dolaze iz Srbije, imamo i učešće ruskih agenata, i sve se dešava oko ili odmah nakon izbora“, kaže Petrović.

Na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine, grupa ruskih, crnogorskih i srpskih državljana planirala je nasilnu promenu Vlade, koju je predvodila Demokratska partija socijalista (DPS).

Ovo je navedeno u optužnici Specijalnog tužilaštva Crne Gore protiv više od deset osoba.

Prvom presudom 2019. godine, osuđeni su na ukupno 70 godina zatvora, ali su oslobođeni optužbi u julu 2024. godine, zbog, kako je sud objasnio, nedostatka dokaza.

Tokom sedmogodišnjeg procesa, ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov optuženi su za organizaciju i finansiranje nasilne promene crnogorske Vlade.

Pored proruskih lidera iz Crne Gore, optužnica je obuhvatala i sedam državljana Srbije, među kojima je bio i penzionisani general policije Bratislav Dikić.

Cilj nasilne promene vlasti, prema optužnici, bio je sprečavanje članstva Crne Gore u NATO-u.

Afera „ruski špijun“

Ruski obaveštajni oficiri bili su u centru još jednog skandala.

U novembru 2019. godine, video postavljen na YouTube prikazivao člana ruske vojne obaveštajne službe, Georgyja Klebana, kako predaje kesu sa novcem bivšem srpskom oficiru.

Identitet aktera i autentičnost videa tada je potvrdio srpski predsednik Vučić, navodeći da je video snimljen godinu dana ranije i da su srpske bezbednosne službe bile obaveštene.

„Dokumentovali smo i druge članove ruskih bezbednosnih službi“, rekao je Vučić novinarima nakon sednice Nacionalnog saveta za bezbednost, bez dodatnih detalja.

Vučić je kasnije ponovio da Srbija Rusiju vidi kao „bratsku zemlju“ i da je uveren da predsednik Rusije, Vladimir Putin, nije bio obavešten o akcijama ruskog obaveštajnog oficira.

Moskva je reagovala navodeći da je snimak „provokacija“ i da ništa ne može narušiti odnose Rusije i Srbije.

Mesec dana kasnije, Vučić je rekao da je slučaj „zatvoren“, ali mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora, uključujući i pitanje šta je i da li je dato za novac koji je ruski obaveštajni oficir na videu predao bivšem srpskom oficiru.