Priština, 3. oktobar 2025.
„Još uvek ne mogu da poverujem da je istina“, rekao je Petrit Haljiljaj u izjavi za Koha u četvrtak kasno uveče, nekoliko sati nakon što je proglašen laureatom prestižne nagrade za skulpturu „Našer“. Obrazloženje žirija predstavlja niz tumačenja njegovog dela i umetnosti, koja su neraskidivo povezana sa Kosovom i ratom, ali koja imaju moć transformacije u osećaj i potragu za slobodom. Zbog značaja nagrade, vest su prenele i najuglednije svetske medijske kuće, uključujući i The New York Times. Haljiljaj će nagradu vratiti u svoj rodni kraj, a za to ima više razloga. Kako je rekao, želi da je „pretvori iz ličnog priznanja u kolektivni san“.
Petrit Haljiljaj i njegovo umetničko stvaralaštvo već se nalaze u jednom sasvim drugačijem dimenzionu. Njegova dela ne otkrivaju svetu samo priče i snove sa ovih prostora, već služe i kao inspiracija za stvaralaštvo i poruke mira širom planete.
Još jedna važna potvrda Haljiljajevog svetskog nivoa stigla je u četvrtak. Haljiljaj, rođen u Runiku 1986. godine, laureat je prestižne nagrade za skulpturu „Našer“. Centar za skulpturu „Našer“ iz Dalasa dodelio mu je ovu nagradu za 2027. godinu, obrazlažući odluku njegovim stvaralaštvom u kojem se prepliću iskustva bola, trenuci radosti, ljudska nežnost i pozivi na mir.
Nagrada, ustanovljena 2015. godine, posvećena je isključivo izvrsnosti u savremenoj skulpturi. Time što je postao njen laureat, Haljiljaj se svrstao u red umetnika sa velikim ugledom kao što su: Otobong Nkanga, Senga Nengudi, Nairy Baghramian, Michael Rakowitz, Isa Genzken, Theaster Gates, Pierre Huyghe i Doris Salcedo. Zbog značaja nagrade, koju dodeljuje Centar osnovan 2003. godine, vest su prenele i prestižne svetske medijske kuće, uključujući i The New York Times.
Umetnost koja govori sadašnjosti
„U njegovim instalacijama i performansima, gde crteži dobijaju skulpturalno prisustvo, a prostor imaginacije se oslobađa u punom smislu te reči, Petrit Haljiljaj pokazuje kako su iskustva bola nerazdvojna od trenutaka radosti, nežnosti i ljudske povezanosti“, rekao je direktor Centra, Karlos Basualdo. Prema njegovim rečima, Halilajeva dela posebno su značajna danas, kako zbog duboke posvećenosti ljudskom iskustvu, tako i zbog načina na koji stvaraju prostore susreta koji prevazilaze umetničke, kulturne i geografske granice.
„Izborom Haljiljaja, žiri nagrade ‘Našer’ prepoznaje njegov rad kao formalno inovativan i duboko značajan za savremeni trenutak“, dodao je on.
Član žirija, ser Nikolas Serota, predsednik Saveta za umetnost Engleske, istakao je: „Uvek govorimo o tome da umetnici imaju sposobnost da uhvate iskrenost detinjstva, a Petrit stvara dela zasnovana na svom iskustvu deteta koje je bilo primorano da napusti dom na Kosovu i da živi u izbegličkom kampu, gde je počeo da crta. Te crteže, kao i radove druge dece, on je koristio za stvaranje monumentalnih skulptura.“
Haljiljaj je ocenjen kao umetnik koji se nalazi u periodu velikog stvaralačkog uzleta. „Želeli smo da izaberemo nekoga ko trenutno stvara veoma značajna dela, performanse i skulpture, ali je istovremeno tek na početku svog snažnog uspona“, rekla je članica žirija Kerolin Kristov-Bakargijev, direktorka emeritus Muzeja savremene umetnosti Castello di Rivoli u Torinu.
U obrazloženju Centra za skulpturu u Dalasu, koji nagradu dodeljuje u vrednosti od 100 hiljada dolara, navodi se da Haljiljaj koristeći širok spektar umetničkih izraza – skulpturu, crtež, tekst i performans – pretvara simbole nevinosti u trodimenzionalne pejzaže snova i višeslojne instalacije. Njegova umetnost uključuje mitološke narative i performanse, koristeći simbolizam i fantaziju kao snagu nade i isceljenja.
Podseća se na njegovo detinjstvo tokom rata, kada je sa porodicom bio primoran da izbegne u Albaniju usled delovanja srpskih snaga, a njihov dom bio spaljen. Spominje se i italijanski psiholog Đakomo Poli, koji je tada vodio umetničke radionice za decu izbeglice i podsticao Halilaja da crta svoja sećanja i snove, što je, prema obrazloženju, ostao temelj njegove karijere.
U daljem obrazloženju navodi se i retrospektivna izložba u Muzeju „Tamayo“ u Meksiko Sitiju 2023. godine, kada je Haljiljaj oslikao avion „Boeing 747“ kompanije Aeromexico i pretvorio ga u „leteću skulpturu“. Takođe se pominje projekat „Abetare“ za Muzej Metropoliten u Njujorku 2024. godine, kao i izložba „Škrepetima“ iz 2018. u njegovom rodnom Runiku. Posebno se ističe ovogodišnja predstava „Syrigana“, rađena u saradnji sa Filharmonijom Kosova, koja je deo izložbe „An Opera Out of Time“ u berlinskom muzeju Hamburger Bahnhof.
„On nam vraća radost obnove…“
Član žirija Pablo León de la Barra izjavio je da Halilajeva sposobnost da pretvori tešku i traumatičnu ličnu istoriju u poetska, razigrana i lepa dela svedoči o njegovoj umetničkoj moći da poveže istoriju i činjenice sa imaginacijom i sećanjem. „Kroz svoja dela, dajući oblik traumama detinjstva, rata i progonstva, on nam vraća radost obnove i mogućnosti koje umetnost nudi za izgradnju nas samih i naših odnosa u jednom slomljenom društvu“, rekao je on.
Haljiljaj je izjavio da nagradu nije očekivao ni u jednom trenutku. „Ovo je izuzetno značajno priznanje, s obzirom na to da se dodeljuje za doprinos skulpturi na svetskom nivou i imajući u vidu ko su dosadašnji laureati. Veoma sam počastvovan i sa zahvalnošću primam ovu nagradu“, rekao je Haljiljaj za Koha.
Dodao je i da je za njega „najbolji način da se ovo priznanje iz lične zahvalnosti pretvori u kolektivni san“ taj da ga posveti Kosovu, kosovskoj kulturi i Fondaciji „Hajde“. Sredstva će, kako je objasnio, biti iskorišćena za oživljavanje Doma kulture u Runiku, za zapošljavanje menadžera projekata i umetničkog direktora, i za dalji razvoj fondacije u Prištini.
U završnici se podseća da je Haljiljaj kroz svoja dela godinama znao da fragmente detinjstva i sećanja pretoči u umetničku poeziju i višeslojna dela koja su zadobila svetsku pažnju. Činjenica da će novčani deo nagrade posvetiti obnovi Doma kulture u Runiku i Fondaciji „Hajde“ preneta je i u The New York Times.
