Trka u naoružanju na Balkanu: Kosovo gleda ka NATO-u, Srbija ka Kini i Rusiji

Priština, 3. oktobar 2025.

Mala slika globalnih rivalstava – tako analitičari opisuju region Zapadnog Balkana, gde bezbednosni izazovi ostaju prisutni i 25 godina nakon ratova koji su pratili raspad Jugoslavije.

Kao i ostatak Evrope, ni balkanske zemlje nisu izuzetak u trci u naoružanju, u kontekstu rastućih pretnji i izazova, ali način na koji to čine jasno odražava njihov strateški pravac.

Kosovo i Srbija predstavljaju najizrazitiji kontrast: dok Kosovo teži dubljoj integraciji u NATO, Srbija održava bliske odnose i sa Pekingom i sa Moskvom. Prema A2, Beograd je u poslednjih pet godina potrošio više na naoružanje nego bilo koja druga zemlja u regionu.

Samo tokom 2024. godine, vojna potrošnja Srbije dostigla je 2,2 milijarde dolara – pet puta više od Albanije, članice NATO-a, i preko deset puta više od Kosova. Prema stručnjacima koje je citirala Radio Slobodna Evropa, ovo bi trebalo da bude alarmantan signal.

Kao obrazloženje za ovakvo naoružavanje, predsednik Vučić često pominje „pretnje iz okruženja“, bez konkretizacije.
„Nećemo dirati nikoga, samo ćemo braniti našu teritoriju i integritet“, izjavio je početkom septembra u Pekingu.

Beograd kupuje naoružanje i sa Zapada i sa Istoka: borbene avione Rafale iz Francuske, dronove CH-92A i raketne sisteme FK-3 iz Kine. Srpska vojska učestvuje u zajedničkim vežbama sa NATO zemljama kroz program „Partnerstvo za mir“, ali istovremeno jača saradnju sa Kinom i Mađarskom.

Njegovi pokušaji da balansira između svih strana – uključujući Kinu i Rusiju – mogli bi se u nekom trenutku obiti o glavu. Bivši zvaničnik NATO-a, Jamie Shea, smatra da Kina traži uporište u Evropi, a Srbija, zbog svojih ekonomskih potreba i stalnog kolebanja između Istoka i Zapada, predstavlja privlačnog partnera.

Shea ne isključuje mogućnost da Vučić, pod pritiskom unutrašnjih problema i regionalnih tenzija, zauzme konfrontirajući pristup i prema susedima.