UN: Tenzije između Prištine i Beograda i dalje visoke

Priština, 24.06.2025.

Nerešene političke tenzije sa Srbijom i nestabilna situacija na severu zemlje i dalje negativno utiču na stabilnost Kosova i na njegovu sposobnost da u potpunosti iskoristi inicijative Evropske unije, navodi se u izveštaju Tima Ujedinjenih nacija na Kosovu.

Iako dokument pruža širok pregled dostignuća i ključnih izazova sa kojima se država suočava, konstatuje se da je Kosovo ostvarilo značajan napredak tokom poslednje decenije u pravcu demokratskog i ekonomskog razvoja.

Tenzije između Kosova i Srbije ostaju visoke, uprkos višegodišnjim naporima Evropske unije da normalizuje odnose između dve strane.

U izveštaju se ističe da je nedostatak napretka u dijalogu doveo do krize na severu, koji je pretežno naseljen Srbima.

„Dvadeset pet godina nakon okončanja sukoba 1999. godine, ostvaren je mali napredak u pomirenju između Beograda i Prištine, kao i među zajednicama unutar Kosova,“ piše u dokumentu, uz napomenu da kriza na severu Kosova sputava strane investicije, održivi razvoj, regionalnu saradnju i integraciju.

Takođe se navodi da su političke blokade u vezi sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom, međusobno priznanje Beograda i Prištine, i nedostatak potpisa na Briselskom i Ohridskom sporazumu iz 2023. godine doprinele jačanju polarizacije umesto normalizaciji odnosa.

EU smatra Kosovo odgovornim za eskalaciju tenzija na severu i u junu 2023. godine uvela je mere, uključujući suspenziju razvojne pomoći, što je usporilo napore ka ispunjenju ciljeva Agende 2030.

I pored napretka u oblasti demokratije, uključujući slobodne izbore i mirne političke tranzicije, Kosovo se i dalje suočava sa ekonomskom, socijalnom i ekološkom ranjivošću.

Napredak ka ispunjenju Ciljeva održivog razvoja (SDG) je spor i neujednačen. Među izazovima se navode: siromaštvo, zdravstvena zaštita, obrazovanje, rodna ravnopravnost, klimatske promene, zagađenje, nezaposlenost mladih i stabilne institucije.

Problem predstavlja i nedostatak pouzdanih podataka za mnoge pokazatelje SDG-a, što otežava kvantitativne procene.

Prema popisu stanovništva iz 2024. godine, broj stanovnika Kosova se smanjio za 8,8% u odnosu na 2011. godinu – sa 1.739.825 na 1.602.515 stanovnika – uglavnom zbog emigracije mladih. Prosečna starost porasla je sa 30 na 35 godina, a udeo stanovništva starijeg od 65 godina sa 6,7% na 10,9%, što ukazuje na starenje populacije.

Kosovo i dalje ima jednu od najmlađih populacija u Evropi, ali učešće radno sposobnog stanovništva u tržištu rada je samo 40,7%. Učešće žena je najniže u Evropi – 24,2%, dok je kod muškaraca 57,8%. Nezaposlenost mladih iznosi 17,3% – 14,4% kod muškaraca i 22,8% kod žena.

Mnogi poslovi, posebno u neformalnoj ekonomiji, ne pružaju socijalnu zaštitu, ostavljajući radnike izloženim lošim uslovima i nesigurnim prihodima.

Iako je siromaštvo na Kosovu opalo, taj proces je usporen poslednjih godina. Povećanje plata nije nužno poboljšalo životni standard najsiromašnijih porodica.

Sektor energetike se i dalje oslanja na lignit, što izaziva ozbiljno zagađenje, naročito u urbanim sredinama. Kosovo je započelo tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, ali su potrebna veća ulaganja.

Klimatske promene – poput porasta temperatura, poplava i suša – dodatno ugrožavaju socioekonomsku stabilnost, naročito na selu gde se ljudi oslanjaju na poljoprivredu.

U pogledu politike, navodi se da je politička stabilnost ojačana time što je Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje) završio pun mandat (2022–2025). Ipak, nedovoljni administrativni kapaciteti ometaju sprovođenje ambicioznih reformi. Iako su pojačane mere protiv korupcije i povećana transparentnost, korupcija i dalje koči razvoj.

Poštovanje ljudskih prava, vladavina prava i odgovornost u upravljanju su neophodni za dugoročnu stabilnost. Postojeći pravni okvir, posebno Zakon o zabrani diskriminacije, mora se dosledno primenjivati.

Kosovo ima strateški položaj i blizinu tržištima EU, što pruža šanse za rast, ali je potrebno razvijati konkurentnu, inovacijama zasnovanu ekonomiju – naročito u zelenim sektorima. Digitalna transformacija može unaprediti javne usluge, ali prepreke uključuju digitalni jaz, manjak veština i zastarele regulative.

Uopšteno, UN ocenjuju da je Kosovo ostvarilo napredak tokom poslednje decenije. Od 2018. ima status zemlje sa višim srednjim prihodima, uz poboljšanja u socijalnim, ekonomskim i upravljačkim pokazateljima.

Od 2010. do 2019. godine, prosečan godišnji rast BDP-a bio je 4,6%, što je doprinelo povećanju životnog standarda i smanjenju siromaštva za 35%. Ekonomija je vođena uslužnim sektorom, industrijom i poljoprivredom, podržana doznakama i investicijama dijaspore. Mali i srednji biznisi doprinose zapošljavanju i ekonomskom razvoju.