Nesrpske manjine traže od Ustavnog suda da odbaci žalbu Srpske liste

Priština, 11. septembar 2025.

Multietnička grupa, koju čine poslanici nevećinskih nesrpskih zajednica, zatražila je od Ustavnog suda da ne uzme u obzir žalbu Srpske liste u vezi sa pitanjem potpredsednika iz redova srpske zajednice.

Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja uživa podršku zvaničnog Beograda, žalila se Ustavnom sudu zbog odvojenog glasanja o potpredsedniku iz redova Srba.

Elbert Krasnići, predstavnik ove grupe, rekao je na konferenciji za medije da je razdvojeno glasanje o potpredsednicima iz nevećinskih zajednica sprovedeno u skladu sa Poslovnikom Skupštine i Ustavom.

„Zatražili smo od Ustavnog suda da ne uzme u obzir žalbu Srpske liste jer bi to narušilo ravnotežu poštovanja prava svih nevećinskih zajednica i njihove zastupljenosti u institucijama zemlje“, rekao je Krasnići, koji je ujedno i vršilac dužnosti ministra lokalne samouprave.

Prema njegovim rečima, Emilija Redžepi – koju su predložile nesrpske zajednice – izabrana je za potpredsednicu Skupštine sa 73 glasa za, i dodao da ne veruje da će Ustavni sud osporiti njen izbor.

„Smatramo da Skupština treba da nastavi sa radom i da nijedna zajednica ne može koristiti zagarantovana mesta za izazivanje blokade, a pogotovo ne Srpska lista koja jednom nogom stoji u Beogradu, a drugom u Prištini“, rekao je Krasnići.

Krasnići, koji dolazi iz egipćanske zajednice, rekao je da je Kosovo izgrađeno na multietničkom duhu, afirmativnoj zastupljenosti i zaštiti prava svake zajednice.

„To su prava koja nam omogućavaju zajednički razvoj i ta prava ne bi trebalo koristiti kao veto za jednostranu blokadu. Upravo zbog toga obratili smo se Ustavnom sudu sa našim komentarima u vezi sa žalbom Srpske liste, kako bismo ukazali da su dosadašnje procedure bile pravilne i imaju pun demokratski legitimitet“, rekao je on.

Krasnići je povukao paralelu između situacije na Kosovu i one u Bosni i Hercegovini, gde je, kako je rekao, pravo manjine pokušano da se pretvori u blokadu.

„Dakle, iskustvo Bosne je pravi dokaz kakve teške posledice može imati sistem u kojem parlamentarna manjina ima pravo veta i blokira funkcionisanje države“, rekao je on.

Žalba Srpske liste Ustavnom sudu usledila je nakon što je novi predsednik Skupštine, Dimalj Baša, odvojeno stavio na glasanje kandidate za potpredsednike Skupštine iz nevećinskih nesrpskih i srpskih zajednica.

Ustavni sud je prošle nedelje naglasio da – bez razmatranja sumnji koje je Srpska lista podnela zbog mogućeg kršenja Ustava tokom sednica 26. i 28. avgusta – „neophodno je obustaviti sve dalje radnje u pravcu izbora Vlade i nastavka rada Skupštine“.

Ova privremena mera biće na snazi do 30. septembra.

Ustavni sud je u svojoj odluci o privremenoj meri omogućio uključenim stranama – uključujući i poslanike – da do 9. septembra podnesu komentare i relevantna dokumenta.

Nakon slanja komentara Ustavnom sudu, predsednica države Vjosa Osmani izjavila je da se funkcionisanje Skupštine Kosova ne sme blokirati zbog nedostatka jednog potpredsednika, te je kritikovala Srpsku listu da pokušava da blokira formiranje institucija zemlje.

Srpska lista, koja u Skupštini ima 9 od 10 mesta rezervisanih za Srbe, insistirala je da predloži samo Slavka Simića, iako on nije uspeo da dobije potrebnih 61 glas nakon tri dozvoljena kruga glasanja.

Pošto nije želela da predloži drugog kandidata za potpredsednika, Baša je odlučio da izvuče ime putem žreba, u skladu sa Poslovnikom Skupštine, kako bi se odredio drugi kandidat iz srpske zajednice.

Osim svih poslanika Srpske liste, za ovu funkciju je predložen i Nenad Rašić iz srpske partije Za slobodu, pravdu i opstanak, koji je ujedno i vršilac dužnosti ministra u Vladi Albina Kurtija. Ni Rašić nije dobio potrebne glasove.

Baša je jednostrano proglasio konstituisanje Skupštine završenim, uprkos nerešenom pitanju petog potpredsednika iz nevećinske srpske zajednice.

Na izborima 9. februara, nijedna partija nije osvojila dovoljan broj glasova da samostalno formira institucije. Pokret Samoopredeljenje izašao je kao prvi sa 48 mandata u Skupštini. Demokratska partija Kosova bila je druga sa 24 mandata, Demokratski savez Kosova treći sa 20, a sledila ih je Srpska lista sa 9 i koalicija Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske inicijative sa 8 mandata.