Srpski mediji šire dezinformacije o investicijama Kosova u vojsku

Priština, 09. septembar 2025.

Mediji u Srbiji nedavno su proširili talas dezinformacija, iskrivljujući izjavu vršioca dužnosti premijera Kosova, Albina Kurtija, koji je rekao da će u vladi Kurti 3 biti uloženo milijardu evra u sektor odbrane.
Srpski mediji su ovu izjavu predstavili kao pretnju države Kosovo prema Srbiji.

Kroz naslove poput „Priprema se opšti napad na Srbiju“ i „Kurti najavljuje krvoproliće“, ovi mediji pokušavaju da stvore atmosferu straha i panike, šireći dezinformacije o Kosovu.

Upotreba dramatičnih izraza poput „opšti napad“ ili „krvoproliće“ nema nikakvu činjeničnu osnovu. Oni su stvoreni sa ciljem da manipulišu emocijama čitalaca i da poseju osećaj mržnje i straha, gradeći lažnu naraciju koja dodatno podiže tenzije. Ovi mediji ne nude kompletnu analizu činjenica, niti jasan kontekst o ciljevima bezbednosne politike Kosova, izbegavajući informacije koje bi pokazale da se radi o neophodnim merama odbrane i mira.

The Geopost u nastavku donosi celokupni prikaz:

Premijer u dužnosti Kosova, Albin Kurti, koji je juče jednoglasno izabran od strane članova Generalnog saveta Pokreta Samoopredeljenje kao kandidat za formiranje nove vlade, tokom svog opširnog govora govorio je i o bezbednosnom aspektu, gde je izjavio da će za vojsku tokom narednog mandata biti izdvojeno više od milijardu evra, najavljujući i razvoj vojnih dronova „Made in Kosova“.

Tako je, na primer, list Kurir, koristeći naslove i izraze kao što su „opšti napad“ i „zajednička jedinica“ – termini koji asociraju na vojne akcije, napade i eskalaciju sukoba – dao vojnoj saradnji između dve države (Kosova i Albanije) najvišu dozu senzacionalizma i dramatizacije. Time se odmah privlači pažnja, ali se ujedno širi i strah i panika.

Naslov u Kuriru („Priprema se opšti napad na Srbiju! Kurti najavio formiranje zajedničke jedinice takozvane KBS i albanske vojske“) sugeriše da Kurti (ili Kosovo) vodi agresivnu kampanju protiv Srbije. Umesto da bude objektivan, naslov gradi naraciju antagonizma i neprijateljstva.

Radi se o polarizujućem naslovu koji ne daje nikakve informacije o kontekstu stvarne izjave – npr. da li je Kurti zaista spomenuo „zajedničku jedinicu“. Odsustvo dodatnih informacija ili citata otvara prostor za dezinformacije i pogrešno tumačenje događaja.

Ovakva retorika manipuliše osnovnim emocijama ljudi – strahom od rata, nacionalnim jedinstvom i odbranom teritorije. Takvo okruženje se često koristi za jačanje određenih političkih ili ideoloških stavova kod čitalaca.

Korišćenjem naslova koji implicira da Kurti napada Srbiju, čitaocu se sugeriše da Kosovo treba da bude viđeno kao pretnja, a ne kao subjekt sa sopstvenim stavovima ili zahtevima. Ovo dodatno učvršćuje narativ „mi protiv njih“ i produbljuje polarizaciju u javnom prostoru.

U tekstovima medija kao što je Novosti (naslov: „Priprema se opšti napad na Srbiju: Kurti potvrdio da se sprema za krvoproliće“), koriste se izrazi poput „opšti napad“ i „krvoproliće“, što alarmira čitaoca i izaziva emocionalnu reakciju, bez objektivnog izveštavanja. Taj senzacionalizam ima za cilj da izazove najniže emocije, poput straha i mržnje.

Upotreba termina „krvoproliće“ služi ne samo za alarmiranje, već i za usmeravanje čitaoca ka određenoj političkoj naraciji, predstavljajući Kurtija kao agresora i pretnju stabilnosti – bez konkretnih činjenica.

Naslov i podnaslov ne nude nikakvu alternativu, komentar ili analizu pozadine koja bi omogućila informisanije razumevanje situacije – oni se svode na propagandnu konstrukciju.

Ovako konstruisana poruka automatski postavlja čitaoca u defanzivni položaj: Kurti se predstavlja kao aktuelni neprijatelj, što produbljuje podele i povećava društvene tenzije.

U tekstu lista Politika ističe se da je Albin Kurti, vršilac dužnosti premijera, izjavio da će tokom naredne četiri godine biti uloženo više od milijardu evra u „kosovske vojske“ i razvoj dronova, uključujući i formiranje zajedničke jedinice sa Albanijom.

Naslov ne pojašnjava da je reč o legitimnoj odbrambenoj strategiji i jačanju bezbednosnih kapaciteta, koji imaju međunarodnu podršku, kao i da regionalne tenzije često potiču od Srbije, što je uzrok ovih mera.

Za domaće čitaoce, posebno u Srbiji, takav naslov može izazvati osećaj neposredne pretnje ili agresije.

Naglašavanje isključivo vojnog aspekta izostavlja širi kontekst, npr. saradnju sa NATO partnerima, Sjedinjenim Američkim Državama, neophodne operativne mere ili institucionalni razvoj.

Naslov u listu Politika stvara senzacionalističku atmosferu i očigledno izaziva emocionalnu reakciju, bez dovoljnog kontekstualizovanja činjenica. Ovo povećava polarizaciju i tenzije, posebno u Srbiji, gde se teme poput Kosova često tumače kroz prizmu pretnje i identiteta.

Tekst u listu Alo sa naslovom koji počinje uzvikom „Priprema se opšti napad na Srbiju!“ odmah uvodi čitaoca u ambijent straha i panike. Koristi se militaristički jezik da bi se stvorio utisak neposredne opasnosti, čak i bez obzira na činjenice koje sam tekst zapravo donosi.