Srpski nacionalizam u Crnoj Gori diže glavu pred albanskim filmom

Priština, 6. septembar 2025

Činjenica da je grupa pojedinaca uspela da prekine projekciju filma „Roda“ Ise Ćosjea samo zato što je na albanskom jeziku, govori mnogo o paradoksu između Ustava i svakodnevne prakse u Crnoj Gori. Brzo su izbile reakcije i optužbe. Reagovao je predsednik, ali za sada ne premijer Crne Gore, druge albanske stranke i tela, da, nevladine organizacije. Kao kontraodgovor na prekid, ali i na nacionalizaciju, u petak uveče film je prikazan sa titlovima na crnogorskom jeziku na prvom kanalu Radio-televizije Crne Gore, ali za nekoga „Lejleku“ treba da se prikaže tamo gde je prekinut kao dokaz da država nije podložna nacionalizaciji.

Film na albanskom jeziku bio je dovoljan da pokrene nacionalizam u Crnoj Gori. Prekid filma „Roda“ reditelja Ise Ćosje u Podgorici ne ostaje „izolovani kulturni incident“. Za većinu, to je dokaz da nacionalistički motivi, istorijski negovani od strane Srbije, nastavljaju da se ukorenjuju u crnogorskom društvu. U zemlji u kojoj albanski jezik uživa status službenog jezika i gde su Albanci neodvojivi deo društvene strukture, činjenica da grupa pojedinaca uspeva da prekine javnu projekciju samo zato što je film na albanskom jeziku, govori mnogo o paradoksu između Ustava i svakodnevne prakse.

Prekid filma dogodio se u sredu uveče, na filmskom festivalu „Džad“, brzo su izbile reakcije i optužbe. Reagovao je predsednik, ali za sada ne i premijer Crne Gore, druge albanske stranke i tela, da, nevladine organizacije.

Kao kontraodgovor na prekid, ali i na nacionalizaciju, u petak uveče film je prikazan sa titlovima na crnogorskom jeziku na prvom kanalu Radio-televizije Crne Gore, ali za nekoga „Roda“ bi trebalo da se prikaže tamo gde je prekinuta kao dokaz da država nije predmet nacionalizacije. Organizatori festivala su se obavezali da će to učiniti.

Crnogorski koproducent filma, Ivan Đurović, takođe je komentarisao zabranu. Naglasio je da su za ovo krivi država i društvo, jer su uvek bili hranjeni „lažnim mitovima“. Podsetio je da je „Roda“, pre svega, odličan film koji je divno prihvaćen od strane publike i kritike u Crnoj Gori, delo koje govori o ženama bez prava, migracijama i selima koja nestaju.