“Drvo života” u srcu Prištine – poziv za pravdu za nestale tokom rata

Priština, 30 avgust 2025

Na ceremoniji u centru glavnog grada, otkriven je memorijal „Drvo života“, umetničko delo i spomenik koji je podignut u čast hiljadama nestalih osoba tokom rata na Kosovu.

Koncipirali su ga umetnici Dea Đinovci i Armand de Benoist de Gentissart, a memorijal se sastoji od stabla bez grana, snažnog simbola prekinutih života i praznine koju je njihov nedostatak ostavio u društvu.

Na trupcu stabla urezana su imena nestalih na drvenim panelima, od kojih su mnoga napisali sami članovi porodica.

Na ceremoniji organizovanoj od strane Fonda za humanitarno pravo Kosova (FDHK), u saradnji sa Centrom za nestale osobe i uz podršku Kancelarije EU na Kosovu i Saveznog ministarstva spoljnih poslova Švajcarske, prisustvovali su predstavnici lokalnih i međunarodnih vlasti, porodice nestalih i građani.

Gradonačelnik Prištine, Perparim Rama, u svom obraćanju istakao je da ovo umetničko delo ne leči bol, ali mu daje glas. On je „Drvo života“ označio kao tačku susreta kolektivne memorije, koja nas poziva da ne dozvolimo da se sećanje zadrži samo u srcima porodica, već da postane deo naše zajedničke svesti.

„Imena urezana ovde nisu samo slova na drvetu; oni su javna sećanja da svako ime, svaki život, ima ime i identitet“, rekao je Rama, naglašavajući da je njihov gubitak rana koja se ne zaceljuje, ali da kroz ovaj memorijal dolazi poziv da ne zaboravimo i da tražimo pravdu.

Bekim Bljakaj, izvršni direktor FDHK-a, govorio je o višegodišnjoj posvećenosti organizacije da dokumentuje sudbinu nestalih i očuva sećanje na njih.

„Ovaj memorijal nije samo umetničko delo“, rekao je on, „već je to trajni prostor da naše društvo ne zaboravi“. Bljakaj je zahvalio porodicama na poverenju i deljenju njihove boli, kao i svim partnerima koji su pomogli u realizaciji projekta. On je „Drvo života“ opisao kao mesto refleksije, ali i kao prostor u kojem se zahteva pravda i odgovornost. Ovaj memorijal je široko prihvaćen kao vredan doprinos kulturi sećanja na Kosovu. On nije samo počast nestalim, već i javni poziv da prošlost ne bude prekrivena zaboravom i da se nepravde više nikada ne ponove.